Непријатељи смисла

Latinica

"Кад нешто сазнаш, дужан си да са тим сазнањем нешто и урадиш"
-Рон Пол

Ако нешто знате, осјећате потребу да то и објасните онима који мисле супротно. Ако мање људи живи у заблуди, свијет је боље мјесто. Нажалост, мисија побољшања свијета на тај начин једна је од најтежих, захваљујући људима који у расправи имају "паметнијих" ствари од тога шта је исправно а шта није. Они ће се радије сатима расправљати да је нека ствар иза њих жута него што ће се окренути и видјети да је плава. Ако желите да вам од живаца остане ишта, ове људе морате идентификовати на самом почетку расправе и одмах одустати од исте. У супротном сте најебали.

Можете бити хиљаду пута паметнији од њих, можете бити највећи светски стручњак из области о којој се прича, ваш став може бити математички доказив, па чак и аксиом - они ће побиједити, јер у тренутку кад они отворе уста, престаје да буде важно шта је тачно и исправно, а шта није.  Они су непријатељи смисла и дијеле се у следеће групе:

Ко, а не шта

Није битно шта је исправно, важно је ко је у праву. Не треба их мијешати са задртим поклоницима ставова који бране погрешне ствари јер су у њих стварно убијеђени. Овој класи људи није битан став који бране - ако су заузели неку позицију, битно је једино да буду у праву. Ако расправљате о цијени млијека, за њих ће сасвим валидан аргумент бити то што се ви јуче нисте јавили на телефон. Чак и кад су суочени са провјерљивом информацијом нападаће ваш став све до последњег тренутка, а онда некако преврнути премисе тако да изгледа да ипак нисте у праву.

Рецимо да играте Асоцијације на "Слагалици" са оваквим човјеком. Решење прве колоне је "лист" и у том тренутку он каже "папир", а ви "јесен". Он одмах креће у офанзиву (важно је да буде у праву): "Није! Чујеш - јесен ?! Требало би да буде лишће, а не лист. Папир је". Полако се отварају следеће колоне: "жуто", "октобар", "школа". Негдје у том процесу ви сте поновили своју претпоставку, и били дочекани са "добро је, чули смо". Ту је негдје и "ето: школа-папир, жути папир, лист папира". Лик са телевизора погађа асоцијацију са "јесен" на шта слиједи следећи дијалог.

- "Пих, свашта, глупе асоцијације"
- "Али сам погодио, одмах"
- "НИСИ! Рекао си 'лишће' или тако нешто"
- "Нисам него 'јесен', десет пута"
- "Ниси! Ајде, ћути, ево почиње друга асоцијација"

Мастурбаторна демагогија

Мастурбаторни демагози уживају у подношењу жртве свом унутрашњем Светозару Маровићу. Једни су од двије врсте људи који ће заузети став само да би се расправљали - а онда се у тој расправи понашати као да их уживо преноси Би-Би-Си. Те особе уживају у слушању сопственог гласа. Они ће у расправи понекад заузети и исти став као и ви, и опет наћи разлог да наставе расправу.

Не бих се сложио са тобом јер, апарентли, твој став звучи
инфинитли бетер кад  је изговорен мојим гласом!

Ако је расправа са ранијим типом непријатеља смисла лупање главом у зид, расправа са овим људима је ударање у три метра дебели сунђер. Они ће просту реченицу увити у толико слојева полуразумљивих ријечи, страних израза (у последње вријеме модерне су и straight up стране ријечи), помињања сваког стуба који су у иностранству очешали раменом и демагошког смећа да ће од ње направити главицу купуса до чијег је кочања немогуће доћи.

- "Изгледа као да ће сјутра киша"
- "Знаш како, не бих се комплитли сложио са тобом. Енглеска је позната по киши и људи тамо носе кишобране нон-стоп, јер антиципирају метеоролошке падавине. Кад сам био тамо на једном импрувмент емансипејшн семинару, гледали смо како киша пада, и сви људи носе кишобране, just to be sure. Требало би сјутра понијети кишобран.

Доктор Филгуд

Овој врсти људи није важан смисао нечега - битно је да ли је то пријатно за уши или не. Можете им рећи да сте пронашли лијек за не знам какву болест, они ће вам се успротивити јер тај лијек има иглу. Као и са свим другим типовима, чак и да математички докажете своје тврдње, у расправи са њима не можете побиједити, јер ће вас они дочекати са "па добро, али ја се не слажем" - потпуним признањем да смисао и истина код њих нису битни.

Пусти, живота ти, пуче ми глава!

Пасивно агресивни Доктор Филгуд има другачију, "deus ex machina", тактику окончања расправе - кад су поражени измислиће разлог да прекину расправу: "Пусти, живота ти, боли ме глава", "Није тако, пусти сад то, морам да зовнем тога-и-тога", "Гдје је онај конобар, касно је"...

- "Види овога што проси, гдје је држава ту да помогне"
- "Имао је три стана прије пет година, све је прокоцкао."
- "Па ето, научио је своје, треба му дати другу шансу"
- "Њега и породица помаже, али он све то опет прокоцка и онда иде овуда и проси"
- "Исто га није лијепо видјети оваквога. Треба га помоћи, па нека прокоцка"
- "Држава треба, дакле, да под пријетњом силе узме од тебе и мене и то да њему, који ће то одмах да прокоцка? То није социјална помоћ - то је субвенционисање коцкарница"
- "Али исто..."
- "Мислиш да он то неће прокоцкати?"
- "А хоће, знам."
- "Па?"
- "Капирам ја тебе, али ја се не слажем"

Вуду сламар

Прављење "људи од сламе" је демагошка техника у којој се аргументи друге стране изврћу у страшило - нешто што је наизглед слично ономе што та страна говори, али га је много лакше напасти.

Ви : "Волим кад је сунчано"
Сламар : "Кад би сви дани били сунчани, не би било кише да залива дрвеће, све би се осушило и ми бисмо помрли"

(сламар је ваш став да су сунчани дани лијепи замијенио тезом да би сви дани требало да буду сунчани, и напао је)

Знаш ко је још причао као ти? Овај човјек од сламе.

Сламар : "Требало би да купимо пса"
Ви : "Не"
Сламар: "Пси чувају кућу"
Ви "И даље не"
Сламар: "Ти хоћеш да неко уђе у кућу и покраде нас"

(сламар је ваш став да нећете пса у кући изврнуо у став да хоћете лопове)

Вуду сламари су у тој мјери способни да изврћу аргументе да, ако се упустите у расправу са њима, почињете да мрзите сами себе. "Не би требало да и мајка и отац иду заједно на родитељски" код вуду-родитеља постаје "ти се стидиш мајке"; "Требало би легализовати марихуану" код вуду-политичара постаје "сви би требало да се дрогирамо"; "У школе би требало увести сексуално образовање" код вуду-моралисте постаје "Дјеца би требало да нам се јебу". Не трошите вријеме расправљајући се са њима - свака њихова конструкција је у исто вријеме пуна лажи, понижавања и пасивне мржње према вама.

Посебна врста сламарске аргументације је "Редукцио ад Хитлерум" (свођење на Хитлера), односно идентификацију особе која је заговарала исти став који ви заговарате, и импликацију да ви подржавате неки други, потпуно невезани, став те особе: "Знаш ко се још залагао за либералну економију? Адам Смит! Знаш шта је Адам Смит радио? Јебао своју мајку! Ти би сад најсрећнији био кад би људи ишли около и јебали своје мајке".

Класични контраш

Што год кажете, контраш је против. Ако уједно не припада и некој од раније наведених група, контраш је још и захвалан за расправу, јер ће изнијети реалне аргументе на основу којих можете преиспитати свој став. Проблем је што ће вам контрирати и ако се слаже с вама, и што ће, ако вас убиједи у оно за шта се залаже, заузети вашу пређашњу позицију чим ви пређете на другу страну. Ако контраша убиједите да став који тог тренутка заговара није исправан, признаће, и одмах ће заузети неки трећи став, који је супротан вашему.

Ви :  "Мислим се да узмем Ајфон, и даље је бољи од сваког Андроид телефона"
Контраш : "Знаш како, то је уврежено мишљење, јер људи пореде Ајфон са неком вишом средњом класом Андроид телефона. Упореди га са телефоном у истом цјеновном рангу, и видјећеш да то није истина"
Ви : "Видиш, стварно, можда имаш право. Па да узмем неки Андроид?"
Контраш : "А јеси ли размишљао о Ајфону? Знаш како - зато што је затворена платформа они су се потрудили да за те паре добијеш најбоље могуће искуство".

Црногорски Шако Полумента

Latinica

Ако неко за вас каже да сте црногорски ____________ (унесите име успјешне особе која се у свијету бави сличним послом као и ви), најебите му се мајке. Ако нисте из Црне Горе, урадите исто и ако вас неко назове локалном одредницом земље из које долазите. Локална одредница уз нечије име означава особу која је одавде и ради исту ствар, само много горе.

У задњих десет дана чуо сам следеће конструкције: "црногорска Лејди Гага", "босанска Алиша Киз", "руски Цукерберг", "црногорски Шумахер", "црногорски Путин", "подгорички Меси", "српски Пол Потс", "подгорички Бил О'Рајли" и барем још пет других. Они који су названи тим именима вјероватно су били поносни на то, иако их је онај који им је прилијепио те одреднице несвјесно назвао покушајима или локалним имитацијама.

Нећете чути да неко за Федерера (да прескочимо Ђоковића, да се неко не би ухватио за њега) каже да је швајцарски Сампрас нити за Достојевског да је руски Хемингвеј. Назвати некога локалном одредницом значи аутоматско наметање другачијег аршина за мјерење његовог квалитета. Најбољима то нити треба, нити иде у прилог - ако имате мурицу до кољена, у интересу вам је да је мјерите истим лењиром каквим своје алатњике мјере и сви остали. Курац од четрдесет сантиметара вриједи више него курац од црногорских метар ипо. Црногорским сантиметрима га мјере они којима "црногорских петнаест" звучи боље него "осам".

А што ако вас неко назове "црногорским", и уз то залијепи име некога ко је већ "црногорски"? Онда сте баш најебали. Рајку Ковачевићу, рецимо, најбоље пристаје звање црногорског Мишка Вуковића. Може ли горе? Може - што ако сте названи црногорским (њемачким, летонским - што год да сте) вама самима? Пошто је коефицијент "црногорски" неки број већи од нуле и мањи од један, онда  систем једначина говори да из X=CX и 0<C<1 слиједи X=0, те сте ви потпуна нула.

Ако сте Перо Перовић, боље вам је да сте Перо Перовић, него црногорски Наполеон.

Царева нова владост

Latinica

Хвала Богу за тетке

Latinica

Животни вијек ћелије у мозгу је, кажу, седам година. Човјек је, након седам година потпуно нова личност. То ми, ваљда, даје за право да са позиције Милутина 4.0, са дистанце од три пуне генерације себе самога, сопствену изреку из времена кад сам престајао да пишам у гаће прогласим за мудрост:

”Ко нема тетку, боље да се није родио”
Милутин 1.0,  4 године

Три тетке? Већ си се имао рашта и родити.

Различите су врсте љубави. Родитељи, браћа, сестре, мужеви и жене – сви вас воле на свој начин. Вјероватно вас бар неки од њих воле макар колико и тетке, али вас никад нико не може вољети као тетка. А онда, на све то, неки су имали ту луду срећу да имају и ПРАВУ ТЕТКУ.

Права тетка вас безусловно воли. Права тетка ваше мишљење цијени више и од сопственога, чак и кад зна да нисте у праву. Права тетка ће од ваших мана скројити врлине које ће цијенити и у другима, а у стварима које погрешно урадите наћи свијетлу тачку због које је све то било вриједно. Ако вас права тетка критикује, знајте да је оправдано, јер праву тетку боли и кад чује, а не кад изговара критике на ваш рачун. Права тетка је мајка која вас је вјечито жељна.

• Мајка ће вам окорубати шипак кад год вам се једе
• Тетка ће понудити да вам окоруба шипак и ако ништа не кажете
• Права тетка ће, и ако кажете да вам се не једе, окорубати шипак – за сваки случај, ако се предомислите.

Права тетка ће вас слагати да јој је нешто у фрижидеру, а онда се отшуњати до продавнице да то купи, ако јој тражите. Права тетка ће пустити сузу ако није у стању да удовољи неком вашем хиру који вам ионако ништа не значи. Сопствена имовина, здравље и живот правој тетки вриједе мање од једног вашег осмијеха.

Па ти узми што ти се једе…

Коначење код праве тетке је тек ужитак који се не пропушта – сваки угођај је осигуран троструком редундансом – спремљен вам је кревет у свакој од соба, а у приправности је душек за ако вам падне на памет да спавате у ходнику. Нови пешкири су стављени поред каде, напоменуто вам је да се, ако вам је воља, можете туширати и ван каде, а ако сте баш лијени, већ вам је принијет лавор за кишање ногу. Тетка се буди раном зором да на прозоре навуче нешто да вам сунце не би пореметило јутарњи сан, и да вам спреми доручак (три доручка, за сваки случај, ко зна хоће ли вам се јести кајгана или попара), оциједи поморанџу, купи Забавник (или шта већ од штампе излази тај дан) и спреми још неки ужитак који само тетки може пасти на памет. И пошто одете кући, знајте да су сви кревети, лавор, и пешкири опет спремни и у приправности јер ће вам, можда, пасти на памет да дођете и другу ноћ за редом.

Братанићи, братаничне, сестрићи и сестричне су правим теткама религијске институције. Ваше хипотезе су њихови аксиоми. Њима је љубав немогуће узвратити, а о њих се тешко и не огријешити. На крају крајева, њима то није ни битно – једино што је важно је да је вама лијепо.

Тајмлајн

Latinica

Кориштење Фејсбука је процес константног навикавања. Таман кад се навикнете на верзију, они уведу нешто ново. Последња у низу новина је “Тајмлајн” – персонализована страна о кориснику која из података о његовом животу на Фејсбуку покушава да исприча причу његовог живота. У нацрту, ово би требало да представља сажетак вашег житија (Житије – фин превод за “Тајмлајн”); у пракси, представља подсјетник на ствари које сте заборавили и које су вам се чиниле финима, а данас их се стидите.

Фејсбук није измислио Тајмлајн. Ако слушате двије бабе како разговарају, схватићете да су бежично, телепатски, прикључене на неку исконску социјалну мрежу и да се деведесет посто њиховог разговора своди на расплитање десетина паралелних тајмлајна. Та њихова мрежа не заостаје за фејсбуком; напротив – свака слика, сваки “статус”, свака радња и сваки “лајк” остаје запамћен, без могућности да га обришете, и након што се заувјек “излогујете”, како би вам било замјерено у погодној прилици.

Отишао сам прошле године код пријатеља на ручак и сједио са његовом мајком. Жена је, осим што је отишла до продавнице да купи воће, читаво вријеме била поред мене, и набрајала, као што та генерација ради, моменте у којима нам се тајмлајни укрштају. Кад сам завршио посјету, узео сам такси и пошао директно до своје тетке (а њене вршњакиње). Од тренутка кад сам изашао кроз њихова врата и ушао кроз теткина прошло је мање од десет минута. Чим сам ушао, дочекан сам са:
- А ти једеш броколи?
- Молим?
- Јео си броколи код друга!
- ???

Једна теткина другарица и тетка тог друга су пријатељице. За 10 минута се фул дуплекс peer-to-peer конекцијом мајка-сестра-другарица-тетка пренијела информација о томе да сам тамо био, а стигле су да “тагују” и храну коју сам јео.

Ко зна од/због чега имам сјебано краткорочно памћење. Врло слабо памтим имена, и осјећам се нелагодно чим неко почне да прича причу у којој се помињу, макар по једном, више од три особе. Исто тако, већина не воли своје мајке онолико колико ја волим своје тетке. Задовољство што се дружим са њима и чињеница да се свака њихова прича претвара у тајмлајн стварају уникатан пичвајз-коктел меда и жучи који је створио потребу да научим да се у потпуности искључим већ на помен трећег имена: “Њена мајка је сестра оног што је радио у Дуванском и дружио се са…” network connection is unplugged. Please keep quiet to start auto-restore.
А шта ако бабе расплићу тајмлајне да би заташкале да су се јебале са неким у томе ланцу? “Њихов заовичић и Надина стрина су од двије сестре, а Надин муж је брат од даљега стрица несрећног Драга из нашег старог улаза…” . Стани секунд – моја генерација такве приче расплиће само ако се неко ту с неким јебао, а није требало. Главни осумњичени у овој причи је онај са епитетом: “несрећни Драго”.

Несрећни Мујо је брат заовичне мајке колеге сина свекра братаничне ујака мог комшије

.

Епитети који треба да изазову жаљење још даље скидају сумњу са потенцијалног починиоца: “несрећни Драго”, “црни Момо”, “грешни Муж тетке Гордане”… Уз епитет често иде и стресање над жалосном судбином које, можда и само можда, може бити рефлекс сјећања на потиснути оргазам које је после деценија чамљења (мада и неки лемонпарти из скоријег сјећања није искључен) у неком ћошку сиве масе опалило можданим синапсама.

Право је уживање (на онај начин на који уживамо кад на Нешнал Џиографику гледамо пингвине како преживљавају зиму) гледати породично окупљање на коме се већи број индивидуа исте генерације окупи и почне бекап дијела базе података од парцијалних подскупова, као да се ради о колективном организму попут Боргова из Стар Трека или Гетова из Мас Ефекта. Почиње се крос-референсингом, упоређивањем верзија догађаја и података о личностима које има свако од њих. Решавају се проблеми са неконзистентним подацима, аномалије брисања и апдејта, а онда се новодобијени податак, исправљен, враћа у све базе које се, често уз конзумацију веће количине дувана, масти, алкохола, кофеина и угљених хидрата, враћају у (колико-толико) нормалну форму.

Одакле бијели голуб у Подгорици?

Latinica

Западоше ми пажњи чувени стари стихови:

Лети, лети, лети, бијели голубе

Изнад моје Подгорице

Поздрави ми тамо вољену драгану

Штоно сама самује

Бијели голуб

И нешто се запитах, јесам ли икад видио бијелог голуба у Подгорици? Не бих се заклео. Видите, бијели голуб је симбол слободе и мира, а ми смо углавном или робовали или ратовали. Зато их, можда, и нема. Подгорички голуб није бијел. Подгорички голуб је сиво-црн: има црну главу, сиво тијело које је назад тамније, често са црним штрафтама на крилима. Осим тога, локални батаљони ових птица (живине, рећи ће неки) идентификују се и по зеленкастом, пресијавајућем перју на врату које изгледа као да су се уваљали у нафту.

PG*CG020

Можда бијели голуби стварно лете изнад Подгорице, али у њу не слијећу. Постоји само један начин да голуб из високог лета, не слијећући, поздрави некога - да се посере на њега. На вољену драгану, на другове са Цетиња, мајки из Никшића на руку и, кад је већ навалио да "поздравља", нека сврне до Чева, да се "поздрави" и прађеду на гроб.

Једном сам, млад и луд, отишао у град који је сад инострана престоница са једином намјером да купим "мартинке". Срећан што сам нашао број (ко носи 48 зна те муке), а и да не бих толики терет носио у рукама, обуо сам их на изласку из радње и наредних пет сати провео пјешачећи у новим чизмама најгрубље израде. Кад се последице те одлуке више нису могле издржати, дошепао сам до баште локала који је имао лежаљке, сазуо још миришљаве чизме са крварећих ногу, завалио се и наручио тамно пиво. Дубоко сам удахнуо одлучујући да се одатле нећу помјерити наредних неколико сати, кад - ПАФ! - голуб ми се посра право на плућа. Ако је неко у томе тренутку пјевао "Лети, лети, бијели голубе" и говорио му да ме поздрави - јебем му оца.

Стани, мамицу ти

Кад год сам ишао по већим градовима, чудио сам се како су голуби тамо мање страшљиви него код нас. Ми смо као мали, увијек неуспјешно, вољели да се залетимо у голубове и пробамо да их ударимо ногом или да бацимо јакну преко њих не бисмо ли уловили некога. Шта бисмо урадили са голубовима - немамо појма, али смо сви у комшилуку имали по једну бабу која је добро знала и како да ухвати голуба и шта да ради с њим. Многи су хранили голубове остављајући мрвице по терасама, али су ове госпође, уз то, и прилично често имале пилав за ручак.

Нека, ђецо! Руке испод стола! Чекајте тату.

Можда су тако и нестали бијели голубови - изгледали су укусније бабама које су их мамиле на мрвице и ловиле метлама и лаворима. Тек кад су појеле бијеле, прешле су на "интегралне".

Цурице

Latinica

Чак и они који причају о “родној једнакости” знају да је рат полова присутан на сваком кораку. У огромној већини животних дисциплина оба пола су мање-више равноправна, али постоје неке ствари у којима један пол другоме не може ни да се примакне. У једној од првих дисциплина, саморекламирању, мушкарци немају шта да траже.

Жене су толико доминантне кад треба представити да је оно што раде исправно да је просто невјероватно како и један мушкарац уопште може да успије у животу. Све почиње од најранијег дјетињства:

фаце које правите кад видите бебе различитих полова

Чим мало порасту и почне да се тражи кривица за оно што су дјеца урадила, саморекламирање дјевојчица пређе на следећи ниво – мушка дјеца су увијек крива. Дјевојчица која “прави кафу” и умасти све играчке у блато – “домаћица”. Дјечак који се испрља играјући се (играјући фудбал или, у мом случају, сједећи на лопти) – “глибов”.  Ако се, далеко било, дјечак и дјевојчица потуку, ко је крив? Дјечак, наравно.

Са одрастањем почиње да се прави и физичка разлика између полова, а самим тим се рачва и перцепција родитеља о синовима и кћеркама: другачије се реагује на неуспјехе у школи, више је расположења да се чује образложење дјевојчице за нешто лоше што је урадила, дјевојчице се више питају око онога што облаче (ја сам најчешће носио оно што је родбина сматрала да треба да носим, и нисам имао право да се буним јер је млађи брат био осуђен да му стајлинг буде одређен одјећом која је “претекла” мени)… Професор ће лакше реаговати ако ухвати дјевојчицу да преписује, него дјечака.

Ако дјечак пише по клупи, он је вандал. Ако дјевојчица ради исто – заљубила се. Ако дјевојчица у пубертету настави да се игра са луткама или спава са медведићем – креативна је. Ако дјечак настави игре из раног дјетињства након што му се спусте муда – педер је.

Пубертет је, ипак, мјесто кад селф-маркетинг постаје кристално јасан. Ево референтне табеле о закључцима родитеља за исте ситуације у одрастању дјевојчице и дјечака.

Радња / пол	Женско	Мушко
Плаче	Емотивна је	Педер
Затворена врата од собе	Сунашце прича са другарицама	Манијак дрка
Предуго је у купатилу	Срећица плаче	Гад дрка
На компјутеру по читав дан	Паметница истражује	Кретен нема пријатеља (или дрка)
Не иде му/јој се у школу, каже да се не осјећа добро	Лези кући, срећице, хоћеш да ти донесем неки филм?	Пиј чај и марш у школу
“Остаћу са друштвом после школе”	Мора да ће да уче	Мора да ће да се дрогирају
Вратио/ла се пијан/а кући	Неко јој је подвалио, нека се наспава, јадница	Породични састанак! Јебаћу му матер.

Кад поменух дркање (о коме се одавно каним да развезем и посебни чланак), ту се самомаркетинг најбоље огледа. Иако наука каже да мужјаци за тим имају више потребе од женки, из неког разлога, ако у женском друштву нека од њих извади ово

(гумени курац)

изазваће осмијехе и започети веселу причу, док ће мушкарац који у друштву и помене, а далеко било извади ово

бити, у најмању руку, прозван перверзњаком и јадником, након дугог, осуђујућег момента тишине.

Вибратор као поклон другарица за рођендан дјевојци је шала. “Флешлајт” као поклон од другова за рођендан мушкарцу је провокација. Женски полни орган код мушкараца изазива страхопоштовање. Мушки полни орган је женама смијешан.

У зрелијим годинама жене развијају неку врсту међусобне блискости по полу – ако се преселе у мјесто гдје не познају никога, мушкарцима ће требати прилично много времена да пронађу некога кога могу звати пријатељем. Жене ће, на другој страни, врло брзо пронаћи начин да се (да ли због заједничких интереса или због заједничке одбојности према истој особи) зближе и спријатеље.

Много је животних дисциплина у којима су жене сналажљивије, упорније, способније и боље од мушкараца. Мој разредни старјешина и професор анализе из средње школе (написао бих му име, да нисмо десет сантиметара испод гуменог курца) добро је то знао док је поступао по строгим, али јасним и правичним моралним критеријумима који су били једнаки за оба пола. Свијет почива на родној равноправности, али не и на родној једнакости. Ова два појма су толико другачија и супротстављена један другом да је најбољи начин да нарушите равноправност да инсистирате на једнакости.