У задњих десет дана чуо сам следеће конструкције: "црногорска Лејди Гага", "босанска Алиша Киз", "руски Цукерберг", "црногорски Шумахер", "црногорски Путин", "подгорички Меси", "српски Пол Потс", "подгорички Бил О'Рајли" и барем још пет других. Они који су названи тим именима вјероватно су били поносни на то, иако их је онај који им је прилијепио те одреднице несвјесно назвао покушајима или локалним имитацијама.
Нећете чути да неко за Федерера (да прескочимо Ђоковића, да се неко не би ухватио за њега) каже да је швајцарски Сампрас нити за Достојевског да је руски Хемингвеј. Назвати некога локалном одредницом значи аутоматско наметање другачијег аршина за мјерење његовог квалитета. Најбољима то нити треба, нити иде у прилог - ако имате мурицу до кољена, у интересу вам је да је мјерите истим лењиром каквим своје алатњике мјере и сви остали. Курац од четрдесет сантиметара вриједи више него курац од црногорских метар ипо. Црногорским сантиметрима га мјере они којима "црногорских петнаест" звучи боље него "осам".
А што ако вас неко назове "црногорским", и уз то залијепи име некога ко је већ "црногорски"? Онда сте баш најебали. Рајку Ковачевићу, рецимо, најбоље пристаје звање црногорског Мишка Вуковића. Може ли горе? Може - што ако сте названи црногорским (њемачким, летонским - што год да сте) вама самима? Пошто је коефицијент "црногорски" неки број већи од нуле и мањи од један, онда систем једначина говори да из X=CX и 0<C<1 слиједи X=0, те сте ви потпуна нула.
Ако сте Перо Перовић, боље вам је да сте Перо Перовић, него црногорски Наполеон.
Нема коментара:
Постави коментар