Одакле бијели голуб у Подгорици?

Latinica

Западоше ми пажњи чувени стари стихови:

Лети, лети, лети, бијели голубе

Изнад моје Подгорице

Поздрави ми тамо вољену драгану

Штоно сама самује

Бијели голуб

И нешто се запитах, јесам ли икад видио бијелог голуба у Подгорици? Не бих се заклео. Видите, бијели голуб је симбол слободе и мира, а ми смо углавном или робовали или ратовали. Зато их, можда, и нема. Подгорички голуб није бијел. Подгорички голуб је сиво-црн: има црну главу, сиво тијело које је назад тамније, често са црним штрафтама на крилима. Осим тога, локални батаљони ових птица (живине, рећи ће неки) идентификују се и по зеленкастом, пресијавајућем перју на врату које изгледа као да су се уваљали у нафту.

PG*CG020

Можда бијели голуби стварно лете изнад Подгорице, али у њу не слијећу. Постоји само један начин да голуб из високог лета, не слијећући, поздрави некога - да се посере на њега. На вољену драгану, на другове са Цетиња, мајки из Никшића на руку и, кад је већ навалио да "поздравља", нека сврне до Чева, да се "поздрави" и прађеду на гроб.

Једном сам, млад и луд, отишао у град који је сад инострана престоница са једином намјером да купим "мартинке". Срећан што сам нашао број (ко носи 48 зна те муке), а и да не бих толики терет носио у рукама, обуо сам их на изласку из радње и наредних пет сати провео пјешачећи у новим чизмама најгрубље израде. Кад се последице те одлуке више нису могле издржати, дошепао сам до баште локала који је имао лежаљке, сазуо још миришљаве чизме са крварећих ногу, завалио се и наручио тамно пиво. Дубоко сам удахнуо одлучујући да се одатле нећу помјерити наредних неколико сати, кад - ПАФ! - голуб ми се посра право на плућа. Ако је неко у томе тренутку пјевао "Лети, лети, бијели голубе" и говорио му да ме поздрави - јебем му оца.

Стани, мамицу ти

Кад год сам ишао по већим градовима, чудио сам се како су голуби тамо мање страшљиви него код нас. Ми смо као мали, увијек неуспјешно, вољели да се залетимо у голубове и пробамо да их ударимо ногом или да бацимо јакну преко њих не бисмо ли уловили некога. Шта бисмо урадили са голубовима - немамо појма, али смо сви у комшилуку имали по једну бабу која је добро знала и како да ухвати голуба и шта да ради с њим. Многи су хранили голубове остављајући мрвице по терасама, али су ове госпође, уз то, и прилично често имале пилав за ручак.

Нека, ђецо! Руке испод стола! Чекајте тату.

Можда су тако и нестали бијели голубови - изгледали су укусније бабама које су их мамиле на мрвице и ловиле метлама и лаворима. Тек кад су појеле бијеле, прешле су на "интегралне".