Да је Гутенберг знао да ће његов изум на концу довести до појаве штампача, уништио би штампарију и запалио све писане информације о њој. Обичан уређај не може имати толико зла у себи, осим ако је запосједнут демоном или магијски анатемисан. То чини да штампач не може бити сврстан у уређаје, што је дистинкција коју у новијим Windows оперативним системима препознаје и сам Микрософт, називајући страну за подешавања периферија “Printers and Devices” (штампачи и уређаји). Направимо кратку листу онога што данашњи штампачи нуде:
1. Штампа на произвољном броју листова папира
Колико је листова папира потребно да би се одштампао документ од десет страна? На штампачу – макар петнаест. Вјеровање да дио који се зове добош са штампачима долази унапријед покварен само је донекле тачно – добош, уствари, увијек ради савршено исправно: то је мали симулатор добоша за лото из кога се извлаче куглице са бројевима од један до десет. Број који је извучен дијели се са два и тај резултат је, у ствари, број листова папира који ће бити повучен при штампи следеће стране. Уколико дијељење са два не произведе цјелобројни резултат, то се сигнализира гужвањем папира.
Резултат 3 се, тако, представља као три повучена папира, а резултат 4,5 као четири повучена папира која су згужвана. Два узастопна једнака резултата из добоша сигнализирају се заглављивањем папира у штампачу.
2. Тонери
Одакле почети причу о тонерима? Од тога да коштају више од самог штампача са којим дођу? Од тога да тонери који дођу са штампачем долазе напуњени тек до трећине? Од тога да се након мјесец дана некориштења фарба у њима претвара у чврсто стање? Од тога да је дизајн тонера очигледно радио исти човјек који је дизајнирао тетрапак за сокове са сламчицом и да ће, шта год радили, у тренутку кад не будете у стању да из њих исциједите ни кап, прилична количина садржаја и даље мућкати у њима? Почнимо од саме конструкције тонера.
Штампач је, нарочито ако се ради о инк-џет моделу, направљен као скуп потрошних дјелова. Ти дјелови или долазе покварени (добош) или су намијењени да буду покварени (пластика за држање папира, кајишеви, мотори...). Након што се ти дјелови покваре, замијенићете их у сервису. Питајте било кога ко држи штампарију, и рећи ће вам да ствари тако раде. Један од најтрајнијих и најскупљих дјелова штампача су главе које, судећи по тренутном стању цијена, коштају макар колико и све остало у штампачу заједно.
Вјеровали или не, фирме које производе штампаче имале су постројења за контролу квалитета. Та постројења су утврдила да се, након интензивног кориштења, те главе (као и све остало у штампачу) кваре, услед запушавања фарбом, и предложила да главе, умјесто дијела штампача, постану дио замјењивих тонера. Добра идеја, сложићете се – повезати дио који се квари са узроком његовог квара, и предуприједити кварове правовременим форсирањем замјене, која на овај начин постаје лака.
Проблем са овим приступом је што је просјечна количина фарбе која је потребна да би се запушио тонер и до десет пута већа од количине фарбе која се у њему налази. Пошто су тонери, додавањем глава, од пластичних коцкица са фарбом постали компликована компонента чија замјена кошта колико и куповина новог штампача, то значи да сте, након десете куповине тонера (кад бисте, у првом случају) морали мијењати главу штампача, већ бацили у смеће новац којим сте могли купити десет нових штампача.
Произвођачи штампача добро су упознати са овим, па вас под изговором рециклирања тјерају да им (у кесицама које долазе са тонерима) поштом пошаљете потрошене тонере, како би њихове најскупље дјелове они рефабриковали и опет вам их продали уз нове тонере. УХ!
3. Софтвер
Софтвер у штампачима и драјвери за њих су једна од најсавршенијих вјештачких интелигенција у модерном инжењерству – пројектована да у свакој ситуацији ради оно што не треба.
Имате мање од 30% фарбе? Драјвери ће вас упозорити поруком која се појављује прије штампања сваке од страна у документу који сте послали на штампу, а штампа стране неће почети прије него што затворите поруку.
Нема жуте фарбе а желите да штампате црно-бијели документ? Мало морген – штампач неће почети штампу без жуте фарбе, чак и ако сте му експлицитно у подешавањима рекли да не користи ништа осим црне.
Треба да одштампате само једну или двије важне стране за догађај који почиње за пар минута (понуду клијенту, семинарски рад, извјештај...) а штампач вас обавјештава да нема мастила у тонеру? Традиционална тактика је “мућкање” тонера, пошто у њему увијек има фарбе за још пар страна. Отварате штампач, мућкате говно, враћате га, шаљете документ на штампу која напокон почиње, да би из штампача неколико тренутака касније изашла савршено јасна:
ТЕСТ СТРАНА у пуном колору, а на екрану се појавила порука да након штампе тест стране у штампачу опет нема мастила!
Штампач је појео папир и штампа се зауставила. Отклањате квар, перете разређивачем фарбу са руку, стављате документ на поновну штампу, али штампа не почиње. Отварате листу чекања на штампу и схватате да документ чија штампа није успјела тамо и даље виси и блокира остале да почну. Опција за поништавање штампе таквог документа (cancel) ради само током тоталног помрачења сунца, па је једини излаз да се излогујете или рестартујете рачунар. Ова компонента софтвера се макар не скрива иза лажног имена, већ се зове printer daemon (демон штампача).
Штампајте у фотокопирници. Квалитетније је, кад се подвуче црта јефтиније, а шетња до копирнице изискује мање физичког напора од потезања, мућкања и трчања за нове залихе папира.
Нема коментара:
Постави коментар