Џокер : име му га даје

Latinica

Делфини

Latinica

Црна Гора је плакала за делфином Јоцом; Даглас Адамс их је представљао као најинтелигентнија створења на планети; људи слободно и без ризика пливају са јатима ових умиљатих створења... Сви воле Делфине!

„Коме смета Делфин Јоца,

очина му јебем оца“

- Секула Дрљевић

Са медија нас упозоравају, такође, да је лов на Китове опасна ствар. Ови доброћудни морски горостаси терорисани су од стране посада китоловаца који их муче и убијају због „профита“. Телевизијске емисије у којима водитељи врше гусарске нападе на китоловце у Пацифику изузетно су популарна разонода гледалаца Енимал Пленета.

„Ко год вози китоловца

очина му јебем оца“

-Секула Дрљевић

Сјећате се „шупка“ из основне школе који је пред учитељицом био најбоље дијете универзума, али се претварао у Хитлеров инкарнат чим би ова окренула главу? Е- морски сисари су управо то – забавна, умиљата створења док су људи близу, а поремећене силеџије док их нико не гледа.

Забиљежено је да делфини у дубљим водама из забаве, без икаквог разлога, убијају плискавице и младунце других делфина. Мало која врста, осим човјека, убија нешто од чега му не пријети опасност и што не намјерава да поједе, али су делфини и китови ту зајебали и људе. Омиљена забава делфина је, како је Семјуел Тејлор Колриџ описао, „бесмислена злонамјерност према мањим врстама“ –  злостављање свега што је у мору слабије од њих. Кад наиђу на јединку од које им не пријети опасност, „дивљи“ делфини и мањи китови воле да јој, чисто из забаве, смрскају лобању или кичму, изгризу је на смрт и тако је оставе да плута.

Инфантицид је честа појава међу сисарима, па не представља монструозни чин који се приписује само делфинима (то раде, рецимо, и лавови), али су и ови морски љепотани дио групе животиња у којој мајке, кад им фали хране, поједу сопствене младунце. Исто као и Лавови, мужјаци делфина воле да један другоме убију „дјецу“ и силују „жену“. Женке делфина у  неким морима развиле су тактику да, у вријеме кад желе да затрудне, имају полни однос са што је могуће више мужјака тако да ови, кад наиђу, због могућности да младунци могу бити њихови, одлуче да их не убију.

Силовање је распрострањено међу животињама, али су делфини и китови шампиони и у томе. Зато што су интелигентнији од већине других животиња, женке делфина и китова на све могуће начине покушавају да побјегну од силоватеља. То чини силовање „један на један“ тешким у води, па се морски сисари довијају на разне начине. Делфини групно силују женке – пресријећу их у групама по троје или више, и силују „на смјене“ – тако што остали делфини силоватељу физичком силом „придржавају“ женку. Китови, на другој страни, имају полне органе који су посебно еволвирали за силовање – све до граница гдје се китова флексибилна курчина (ако вас вријеђа ријеч, онда пенис) обавија око женке и онемогућава јој да побјегне од силоватеља.

Људи воле китове и делфине до те мјере да групе научника очајнички покушавају да преведу језик којим се морски сисари споразумијевају. Ваља се спремити да то што преведу буду цитати из „мајн кампфа“, јер се ради о владарима мора који су, чак и више него владари копна, ксенофобични, инфантицидни и монструозни. Ону Орвелову „Четири ноге-добро, двије ноге-лоше“ слободно бисмо могли допунити са „без ногу – најгоре“.

Ефекат мајке посматрача

Latinica

У квантној физици Хајзенбергов принцип неодређености каже да честица може истовремено бити у два стања, али да ми то не можемо видјети, јер самим посматрањем утичемо на њу. Мислите да је лудо? Нисте једини, али већина физичара се, иако се њихова објашњења разликују, данас слаже да је то стварно тако. То зовемо ефектом посматрача.

Ефекат посматрача није ту само на квантном нивоу - да бисмо измјерили притисак у аутомобилској гуми, при мјерењу морамо испустити мало ваздуха из ње па ће, ако смо баш пицајзле, измјерени притисак бити нешто нижи него што је стварно био. Да бисмо уопште видјели електрон, фотон мора доћи у додир са њим, а то му може промијенити путању у односу на ону коју је имао прије посматрања; племена ловаца и сакупљача у Јужној Америци и Африци мијењају понашање кад посматрачи уђу у њихова села...

Као посебан ефекат посматрача издваја се ефекат мајке посматрача, који је нарочито занимљив онима који изучавају област макро телепортације:

Теорема о мајки посматрачу гласи:

ствари имају тенденцију да се телепортују на мјесто гдје мајка мисли да би требало да буду.

Не знам за друге мајке, али код моје мајке овој појави углавном претходи изговарање чаробних ријечи "вала, ако сад одем":

- Мајко, да ниси видјела моје кључеве
- На фрижидеру су, у кухињи.
- Нису, сад сам их тамо тражио.
- Вала, ако сад одем и буду тамо...
(идемо у кухињу. Кључеви су  на фрижидеру)

Ова телепортација примјењива је на све предмете било које величине (аутомобили су посебно погодни), али и на животиње и особе. Небитно је колико сте добро провјерили да нешто није на мјесту гдје мајка каже да јесте, ако мајка оде да провјери, то ће се створити баш ту.

Ђе сви Турци, ту и мали Мујо

Latinica

Интересантан експеримент спроведен је над пет мајмуна у кавезу. Банана је висила са плафона, а испод ње је било неколико степеница на које се требало попети да би се до банане дошло. Цака је била у томе што, кад би један мајмун стао на степенице, из њих би кренули снажни млазеви воде који би сквасили све друге мајмуне. Није прошло пуно времена док су мајмуни схватили да је најбољи начин да остану суви да спријече остале мајмуне да пробају да дохвате банану.

Следећи корак у експерименту био је да се водени млазови искључе, а да се један од мајмуна замијени новим, неискусни. Кад би он кренуо за бананом, наравно, сви мајмуни би га напали. Након неколико покушаја, научио је да би, ако стане на степенице, био нападнут.

У следећем кораку још један мајмун замијењен је новим. Кад би се попео на степенице и он би био нападнут. Сад већ искусни мајмун који је дошао у прошлом кругу, придружио се нападу са ентузијазмом. Ни сам није знао зашто.

У следећим корацима мијењан је један по један мајмун, све док свих пет из првог корака нису замијењени. Ни један мајмун у кавезу није попрскан водом, ни један није знао зашто напада мајмуна на степеницама, али је опет то радио, јер, "тако се то овдје радило одувјек и тако су радили други".

Већина већине

Latinica

Десеторо људи кренули су на неко саучешће и, да се неко од њих не би осјећао непријатно кад тамо стигне, одлуче да се обуку једнако. Њих десеторо су један слободни мушкарац, двије слободне дјевојке, и два брачна пара са по двоје дјеце – један са кћеркицама близнакињама од по три године, и други са сином у основној школи.

Договор је пао да већина изгласа дрес-код. Даме, њих шест, рекоше „ми смо даме, ми смо у већини – а и природа нам је дала наклоност ка моди – ми ћемо да одлучимо за све“. Демократски - сви се сложише.

Мушкарци се повукоше, а шест дама остадоше да вијећају. Мајка двије дјевојчице примијети да је осим ње и њене двије кћерке и једна од слободних дјевојака црнокоса, те се, демократски, договорише да црнокосе жене одлуче за све. Друга, црвенокоса мајка и плавокоса дјевојка се повукоше, а остало четворо остадоше да се договоре.

Шта сама дјевојка има да се пита у групи у којој су сви остали чланови породице? Она сама препозна да јој у тој групи није мјесто, па се повуче и остави мајку и кћерке да одлуче.

Чим су остале саме са мајком, кћерке, иначе ћутљиве у присуству странаца, викнуше у глас: „ИДЕМО ГОЛИ“!

И сви одоше голи на саучешће.

A dead fetus? And an iPhone 5!

Latinica

Latinica