У квантној физици Хајзенбергов принцип неодређености каже да честица може истовремено бити у два стања, али да ми то не можемо видјети, јер самим посматрањем утичемо на њу. Мислите да је лудо? Нисте једини, али већина физичара се, иако се њихова објашњења разликују, данас слаже да је то стварно тако. То зовемо ефектом посматрача.
Ефекат посматрача није ту само на квантном нивоу - да бисмо измјерили притисак у аутомобилској гуми, при мјерењу морамо испустити мало ваздуха из ње па ће, ако смо баш пицајзле, измјерени притисак бити нешто нижи него што је стварно био. Да бисмо уопште видјели електрон, фотон мора доћи у додир са њим, а то му може промијенити путању у односу на ону коју је имао прије посматрања; племена ловаца и сакупљача у Јужној Америци и Африци мијењају понашање кад посматрачи уђу у њихова села...
Као посебан ефекат посматрача издваја се ефекат мајке посматрача, који је нарочито занимљив онима који изучавају област макро телепортације:
Теорема о мајки посматрачу гласи:
ствари имају тенденцију да се телепортују на мјесто гдје мајка мисли да би требало да буду.
Не знам за друге мајке, али код моје мајке овој појави углавном претходи изговарање чаробних ријечи "вала, ако сад одем":- Мајко, да ниси видјела моје кључеве
- На фрижидеру су, у кухињи.
- Нису, сад сам их тамо тражио.
- Вала, ако сад одем и буду тамо...
(идемо у кухињу. Кључеви су на фрижидеру)
Ова телепортација примјењива је на све предмете било које величине (аутомобили су посебно погодни), али и на животиње и особе. Небитно је колико сте добро провјерили да нешто није на мјесту гдје мајка каже да јесте, ако мајка оде да провјери, то ће се створити баш ту.
Нема коментара:
Постави коментар