Само кажем...

Latinica

"Не расправљај се са будалом. Одвући ће те на њихов ниво и побиједити на искуство", рекао је Грег Кинг, Марк Твен или неко трећи. У расправи, мудар човјек жели да дође до истине, пренесе знање, и провјери сопствене ставове и аргументацију; Будала жели да буде у праву.

Будали је, у доказивању да је два и два пет некоме ко тврди да постоји могућност да је мање од тога, сасвим валидан аргумент да је саговорник јуче био у праву, и да је данас Будалин ред. Ако Будали кажете да, да бисте заиста израчунали колико је 2 и 2 морате ући дубље у концепт цијелих бројева, и прво показати зашто је 1 + 1 једнако 2, добићете одговор "пусти ти један и један, ми овдје причамо о два и два!". Ако поменете Пеанове постулате, Будала ће узети телефон и почети да куца поруку (вјековима је, док није смишљена ова одвратнија реакција, Будала у овим тренуцима зијевала). Ако побијете Будалин аргумент, она ће га изговорити гласније, и ругати вам се ако поновите одговор, зато што понављате једно те исто.

Деси се, ријетко, у расправи са Будалом, и да налети "лењир екс макина" - у препирци о дужини курца на столу се одједном појави лењир! Извадите курац, поперите га поред лењира, ударите црту и побједоносно изговорите "Ево лењир! Ево курац! Једанаест сантиметара!" (или који год "quod erat demonstrandum" став имали), само да би вас Будала дочекала тријумфалним понављањем онога што сте управо рекли - подругљивим гласом: "Њењо њењињ! Њењо њуњац! Њењањајес њањињењања"!

Расправа је готова. Будала се осјећа се као побједник; ви сте нервозни. Будала је побиједила, јер "што си нервозан". 

Ни једно оружје будале није злонамјерније, убојитије и љигавије од "само кажем". Ако би се за ругање, надвикивање и друге поменуте методе бичевало, за "само кажем" би се, у Де Моргановом концлогору, вјешало за муда.

Зорка: Виђех те данас испред самопослуге са Петром, а јуче са Ђорђем, баш си курва.

Милева: Зорка! Петар ми је муж, Ђорђе ми је рођени брат! Ало!

Зорка: Што се љутиш? Само кажем...

"Само кажем" је замјена за "Рекао сам нешто што нити сам провјерио нити сам добро промислио и забоље ме курац за твоју реакцију. Ако си се увриједио, опет ме забоље, пошто сматрам да имам Богом дату концесију да судим и изводим закључке о стварима о којима немам појма". "Само кажем" представља у пасивној оно што шут шпицем у муда представља у активној агресији. Подли, љигави анахронизам који ставља до знања да онај ко те ријечи изговара сматра да вриједи више од онога коме их упућује, и да овај други нема право ни да се буни, ни да се увриједи, ни да тражи било какво даље аргументовање или појашњење.

Зорка: Докле ћеш више да се вадиш да си алергичан на оригано? Не можемо ни пицу да поједемо заједно, него стално наручујеш неке салате! Баш си себичан!

Патапије: Зорка, ако поједем парче те пице, надушиће ми се језик, угушићу се и умријети.

Зорка: Само кажем, што ме одмах нападаш? 

Ова фраза се ту и тамо другачије пише. "Са дужним поштовањем", "не бих да будем непристојан" и сличне варијације, као и злоупотреба "скромног мишљења" и "исправите ме ако гријешим" су исти курац, само их морате рећи прије онога што кажете, дајући довољно искусном саговорнику бар најаву да ћете да му се најебете мајке.

• "Са дужним поштовањем, не прихватам аргументацију једног педера"
• "Не бих да будем непристојан, али смрдите као твор"
• "Исправите ме ако гријешим, али крвна група ваше супруге је сперма"

Како се бранити од "Само кажем", нарочито кад имате на уму да слиједи и "што ме одмах нападаш"?

• "Знам, и ја само одговарам на увреду"?
• "А то што само кажеш је увредљиво"? 
• "Узео сам то у разматрање"? 

Колико год "мудро" и "лукаво" одговорили, само одлажете мат за још један потез, јер слиједи чувено "Браво ти га, јеси ли сад паметан?".

Кад би се исти стандарди примјењивали на вербално и физичко насиље, шта би требало одговорити силоватељу који каже "само те јебем"? Убости га маказама у врат, наравно, јер док стигнете до прве запете у појашњавању појма силовања, он је већ свршио. Зато је и на "само кажем" једини исправан одговор "јебем ти матер".