недеља, 23. јануар 2011.

ДаблДрагонологија


Latinica

Дабл Драгон је једна од кључних игара у историји интерактивне забаве. Код нас то име, ипак, не симболизује прву и кључну игру у франшизи- “beat 'em up” (као Панишер и “Мустафа”) игру из '87 године која је по први пут донијела кооперативну игру удвоје (нешто што ће “Мустафа” касније усавршити, уводећи подршку за до четири играча). Кад поменете Дабл Драгон некоме ко је током деведесетих одрастао на овом кршу, прва асоцијација је увијек туча у стилу Стрит Фајтера која је издата '95. године (за Нео Гео), и која је на измаку миленијума жарила и палила домаћим флиперајима.


Ова игра у остатку свијета није била ни приближно статусу опште прихваћености какву је уживала код нас. Разлози за њен успјех овдје нејасни су једнако као и разлози за успјех “Алана Форда” и “Загора” (овај други је помамио и оближњу Турску, па у љубави према њему нисмо усамљени). Стрит Фајтер 2 је имао већи избор бораца и био је боље избалансирана игра. Мортал Комбат 3 је имао бољу графику. У доба кад је Дабл Драгон дошао код нас, већ је био актуелан Стрит Фајтер 3, са супериорним комбо системом и “пуњивим” специјалним ударцима. Да и не помињемо Кинг оф Фајтерс серијал.

Допадљивост Дабл Драгона била је у томе што је био приступачан лијеним људима.  Тактике су биле једноставне и плитке. Специјални ударци су се изводили лако и једноставно, а почетници су већ после неколико одиграних партија, уз мало среће, могли да поразе и искусне играче. Избор борца у Дабл Драгону који смо као дјеца правили много боље говори о нашој личности од, далеко било, хороскопског знака, и отприлике одговара избору аутомобила који данас одрасли људи, некада зависници од ове игре, возе.

Погледајмо карактерне особине знакова које нам Драгонологија намеће

Џими и Били


Џими и Били су различити ликови, али се понашају и контролишу готово једнако. Џими је мало бржи, Били је мало јачи, и један од два напуњена специјала им је различит, што и није нека разлика, јер је суштина ових ликова у другом специјалу који чини да засвијетле. Њих двојица су током читаве борбе примјетно слабији од било ког другог противника, све док им се “супер” не напуни, и играч учини да засвијетле, након чега на неко вријеме постају дупло јачи.

Џимија и Билија су бирали они који су Дабл Драгону били посвећенији од осталих. Онај ко је играо са једним од њих двојице ковао је подмукле тактике “боцкања” противника и измицања снажним нападима, непрекидно пазећи на “Супер” мјерач (Да подсјетим - плава црта унутар жуте црте са “енергијом” пуни се што више ударате противника. Мјерач је пун кад плава црта покрије жуту. Што мање енергије имате, лакше је напунити овај мјерач.). Они су били спремни и да у недостатку бољег решења пусте противника да их удари како би им смањење енергије напунило мјерач неопходан да “засвијетле”.



Ова два лика су, осим свијетлећих потеза, копија Рјуа и Кена из Стрит Фајтера, са све еквивалентима Хадукен и Шорјукен “магија”. Рођени у знаку Џимија и Билија су прорачунати и упорни људи. Аутомобил који возе бирају разматрајући разноразне факторе, прије свега потрошњу горива. Они који су бирали Џимија наклоњенији су мањим возилима (Смарт, хибриди), док су они које прати Билијева стигма наклоњенији пространијим и нешто моћнијим рјешењима (Фиат Мултипла, паметни теренци).



Абобо





Абобо је сушта супротност Џимију и Билију. Наизглед еквивалент Зангифу из Стрит Фајтера, али без икакве дубине у приступу игри. Ако вас Абобо закачи, најебали сте. Ако сте паметни, неће вас закачити. Осим ударца са двије руке (одозго на доље, док клизи ка противнику), његови специјални потези су посебно кечерско хватање (само ако је противник јако близу) и препознатљиви ударац са обје шаке о тло који ствара земљотрес који прави штету ако противник стоји поред њега.

Кад му је Супер мјерач напуњен, абобо може извести или троструки земљотрес (који прави огромну штету противнику на земљи), или посебно хватање које, ако успије, чини да се Абобо надује као жаба и удари противником о земљу. Проблем са овим ликом је што су сви потези спори и предвидљиви и играч који је једном пробао да игра са Абобом савршено зна шта треба да ради у партији против њега – да скаче. Со на рану додаје и чињеница да је Абобово специјално бацање теже успкешно извести од Амонових “слова”, а да је штета коју прави значајно мања.

Рођени у сазвежђу Абоба сматрају да је оно што је веће уједно и боље, чак и ако и сами знају да то често није истина. Жуде за џипом, пикапом или чак неким камионом.



Амон





Кад га помињем, ред је и да кажем нешто о њему. Амон је савршен избор онога ко је сигуран да ће жестоко побиједити противника, а жели да га успут и понизи. Амонови специјални потези су бацање нинџа звездица, “ватра” (ударац шаком у тло који шаље ватру (громове ако је специјал) близу и изнад играча и погађа противника који је или у непосредној близини, или изнад Амона), и уклизавање (играч се може одлучити да удари или директно, или да се телепортује иза противника и удари га с леђа).

Суштина играња са Амоном су ударци које може извести кад му је супер пун – поред поменутих “громова” који праве огромну штету ако се противник намами у њих, његов најпрепознатљивији ударац и врхунац понижења противника у овој игри су “слова”: Амон се залети према противнику, створи се изнад његове главе и испише нека јапанска слова по екрану, након чега експлодира и одузме противнику сву енергију, ма колико је имао. Овај потез је толико лако избјећи да противник мора да буде изнервиран својом неефикасношћу или деконцентрисан на други начин да би слова успјела. Узвикивање “види оно тамо” и извођење слова након тога је најближе Фаталитију у овој игри.

Они који са Амоном играју успјешно користе га као резервног лика. Мало је оних који су рођени у знаку Амона (они који јесу склони су, рецимо, вожњи комбија као јединог возила), и Драгонолози га најчешће гледају као подзнак оних који често имају два возила, за различите прилике.



Ченг Фу





Ченг Фу је стереотипни пијани учитељ из кунг фу филмова. Иако је један од најбескориснијих ликова у игри, штос са њим је да, шта год радили, онај који гледа са стране мисли да сте добар играч, јер Ченг уз један ударац изводи и милион бескорисних покрета. Ако сте притиснули дугме да ударите руком, Ченг Фу ће промијенити став, нагнути се уназад, ударити руком, посрнути унапријед, опет се нагнути уназад, викнути “смрт фашизму” и пљунути ракију у ваздух.

Његови посебни ударци (није да је икоме од важности) су свијетлећи ударац ногом (слабији него Џимијев и Билијев), брзи узастопни ударци рукама, пљување ракије и још неки ударац ногом нагоре. Ударци који троше Супер су му јаче верзије ових потеза. Ако вас неко добије са Ченг Фуом, стварно сте појмаш.

Људи који су играли са Ченг Фуом радили су то не због тога што су жељели да им жетон траје дуже, него због тога што су жељели да други на кратко мисле како су они јако добри играчи, иако то нису. То су исти они ликови који стављају неонске лампе и затамњују стакла на Голфу двојци.



Бурнов и Далтон





Бурнов и Далтон спадају у исту групу јер се ради о ликовима за лијене играче. Бурнов је болесно дебели лик (иначе биолошки отац Роја Нелсона) чији су специјални ударци пљување ватре, двоструко кечерско бацање и претварање у ужарену лопту и залијетање у противника. Иако је Бурнов физички сличнији Е.Хонди из Стрит Фајтера, Далтон је његов еквивалент у приступу – прије свега због тога што брзо тапкање једног тастера доводи до рапидног броја удараца са малом штетом. Његови остали посебни ударци су залијетање лактом у противника (и његово ломљење преко кољена ако противник не изблокира), и бацање једне или више зелено-жутих стрелица.

АРАРАРАРАРАРА - ОРАААААААААА


Ударци са пуним супером за Бурнова су претварање у огромну ватрену лопту коју је много теже избјећи и пљување гигантске ватрене кугле. Далтонови ударци са супером су велика стрелица и чувена ужарена серија удараца песницама уз узвикивање гласног “АРАРАРАРАРАРА – ОРААА” које се орило из сваког ћошка флиперане. Играње са Далтоном и Бурновом било је најлакше – њихове магије је било лако извести и тешко избјећи, правили су релативно велику штету и није било потребно превелико размишљање и тактизирање да би се успјешно играло са њима. Наравно, стари зналци су Билијем или Ребеком разбијали љеногузе које су се држале ове двојице.

Рођени у знаку Далтона и Бурнова возе се таксијем и градским превозом, или их други возе.




Мариен (познатија као Маријана)





Маријана је бесмислен лик – њене потезе је тешко извести, не прави никакву штету и нема никакве видљиве предности. Њене магије су ударање са обје ноге из ваздуха (вртећи се као сврдло), полукружни ударац ногом преко главе уз скок ка противнику и неко бацање, док су јој ударци са пуним специјалом троструки полукружни ударац ногом и јачи ударац са двије ноге из ваздуха. У игри, Мариен је Џими који не може да засвијетли.

Ствар са Маријаном је што је добра пичка и носи вруће панталонице. Другови су неодлучне и глупе учили да бирају Мериен да би они гледали и дркали. Рођени у знаку Маријане возе или татина кола, или купују исти ауто какав има њихов најбољи пријатељ.



Ребека и Еди





Ребека и Еди су ликови за посвећене који не желе да улазе предубоко у игру. Тактике за игру са овим ликовима захтијевају приличну дозу преданости и посвећености, али не и студиозност и процјену противника потребну за игру са Џимијем и Билијем. Њихови ударци са пуним специјалом праве најмању штету, али им је све остало изједначено и ефикасно, што их чини убојитим од самог старта.

Еди је црнац, кикбоксер, и специјални ударци су му свијетлећи ударци ногом и кољеном, док му је ударац са пуним супером аперкат који шаље ватру свуда око њега или још моћнији ударац кољеном. Ефикасан је у борби изблиза.



Ребека је цура у кимоноу, са палицама, и специјални потези и магије су јој ударац запаљеном руком и бацање запаљеног диска са земље или из ваздуха, а са пуним супером може извести моћније верзије истих. Паметна тактика за игру са Ребеком је нападање из даљине (пожељно магијама).

Рођени у знаку ова два лика су посвећени обични људи који возе практичне (често породичне) аутомобиле.



Дјук (Дуке, како смо га звали) и Шуко





Ова два лика су краљице у игри против компјутера и на игрицама их је било немогуће изабрати. То није спречавало поједине (који углавном никада нису имали жетоне) да лажу како играју управо са њима. Рођени у знаку Дуке и Шука возе пеглицу, јер им је Астон Мартин на поправци.

понедељак, 10. јануар 2011.

Уређај из пакла


Latinica

Постоје уређаји који понекад не раде оно што би требало да раде. Постоје уређаји који некада као да су направљени да фрустрирају онога ко их користи. Постоје уређаји који су ружни, који заузимају десет пута више простора него што би требало, који су бучни, скупи за одржавање или једноставно створени да их мрзите. Ипак, ни једна направа са Телешопа, ни једна справа за мучење нити било каква кинеска шклопоција нису у стању да се на овом пољу такмиче са штампачима.






Да је Гутенберг знао да ће његов изум на концу довести до појаве штампача, уништио би штампарију и запалио све писане информације о њој. Обичан уређај не може имати толико зла у себи, осим ако је запосједнут демоном или магијски анатемисан. То чини да штампач не може бити сврстан у уређаје, што је дистинкција коју у новијим Windows оперативним системима препознаје и сам Микрософт, називајући страну за подешавања периферија “Printers and Devices” (штампачи и уређаји). Направимо кратку листу онога што данашњи штампачи нуде:

1. Штампа на произвољном броју листова папира

Колико је листова папира потребно да би се одштампао документ од десет страна? На штампачу – макар петнаест. Вјеровање да дио који се зове добош са штампачима долази унапријед покварен само је донекле тачно – добош, уствари, увијек ради савршено исправно: то је мали симулатор добоша за лото из кога се извлаче куглице са бројевима од један до десет. Број који је извучен дијели се са два и тај резултат је, у ствари, број листова папира који ће бити повучен при штампи следеће стране. Уколико дијељење са два не произведе цјелобројни резултат, то се сигнализира гужвањем папира.

Резултат 3 се, тако, представља као три повучена папира, а резултат 4,5 као четири повучена папира која су згужвана. Два узастопна једнака резултата из добоша сигнализирају се заглављивањем папира у штампачу.




2. Тонери

Одакле почети причу о тонерима? Од тога да коштају више од самог штампача са којим дођу? Од тога да тонери који дођу са штампачем долазе напуњени тек до трећине? Од тога да се након мјесец дана некориштења фарба у њима претвара у чврсто стање? Од тога да је дизајн тонера очигледно радио исти човјек који је дизајнирао тетрапак за сокове са сламчицом и да ће, шта год радили, у тренутку кад не будете у стању да из њих исциједите ни кап, прилична количина садржаја и даље мућкати у њима? Почнимо од саме конструкције тонера.

Штампач је, нарочито ако се ради о инк-џет моделу, направљен као скуп потрошних дјелова. Ти дјелови или долазе покварени (добош) или су намијењени да буду покварени (пластика за држање папира, кајишеви, мотори...). Након што се ти дјелови покваре, замијенићете их у сервису. Питајте било кога ко држи штампарију, и рећи ће вам да ствари тако раде. Један од најтрајнијих и најскупљих дјелова штампача су главе које, судећи по тренутном стању цијена, коштају макар колико и све остало у штампачу заједно.




Вјеровали или не, фирме које производе штампаче имале су постројења за контролу квалитета. Та постројења су утврдила да се, након интензивног кориштења, те главе (као и све остало у штампачу) кваре, услед запушавања фарбом, и предложила да главе, умјесто дијела штампача, постану дио замјењивих тонера. Добра идеја, сложићете се – повезати дио који се квари са узроком његовог квара, и предуприједити кварове правовременим форсирањем замјене, која на овај начин постаје лака.

Проблем са овим приступом је што је просјечна количина фарбе која је потребна да би се запушио тонер и до десет пута већа од количине фарбе која се у њему налази. Пошто су тонери, додавањем глава, од пластичних коцкица са фарбом постали компликована компонента чија замјена кошта колико и куповина новог штампача, то значи да сте, након десете куповине тонера (кад бисте, у првом случају) морали мијењати главу штампача, већ бацили у смеће новац којим сте могли купити десет нових штампача.

Произвођачи штампача добро су упознати са овим, па вас под изговором рециклирања тјерају да им (у кесицама које долазе са тонерима) поштом пошаљете потрошене тонере, како би њихове најскупље дјелове они рефабриковали и опет вам их продали уз нове тонере. УХ!




3. Софтвер

Софтвер у штампачима и драјвери за њих су једна од најсавршенијих вјештачких интелигенција у модерном инжењерству – пројектована да у свакој ситуацији ради оно што не треба.



Имате мање од 30% фарбе? Драјвери ће вас упозорити поруком која се појављује прије штампања сваке од страна у документу који сте послали на штампу, а штампа стране неће почети прије него што затворите поруку.



Нема жуте фарбе а желите да штампате црно-бијели документ? Мало морген – штампач неће почети штампу без жуте фарбе, чак и ако сте му експлицитно у подешавањима рекли да не користи ништа осим црне.



Треба да одштампате само једну или двије важне стране за догађај који почиње за пар минута (понуду клијенту, семинарски рад, извјештај...) а штампач вас обавјештава да нема мастила у тонеру? Традиционална тактика је “мућкање” тонера, пошто у њему увијек има фарбе за још пар страна. Отварате штампач, мућкате говно, враћате га, шаљете документ на штампу која напокон почиње, да би из штампача неколико тренутака касније изашла савршено јасна:


ТЕСТ СТРАНА у пуном колору, а на екрану се појавила порука да након штампе тест стране у штампачу опет нема мастила!



Штампач је појео папир и штампа се зауставила. Отклањате квар, перете разређивачем фарбу са руку, стављате документ на поновну штампу, али штампа не почиње. Отварате листу чекања на штампу и схватате да документ чија штампа није успјела тамо и даље виси и блокира остале да почну. Опција за поништавање штампе таквог документа (cancel) ради само током тоталног помрачења сунца, па је једини излаз да се излогујете или рестартујете рачунар. Ова компонента софтвера се макар не скрива иза лажног имена, већ се зове printer daemon (демон штампача).



Штампајте у фотокопирници. Квалитетније је, кад се подвуче црта јефтиније, а шетња до копирнице изискује мање физичког напора од потезања, мућкања и трчања за нове залихе папира.