Три Де

Latinica

Пређите мишем преко слике за 3Д              

Отвара се нови, Три Де биоскоп у Подгорици. Комад свијета, опет, долази код нас. Неће ни нама, више, Тарук Макто изгледати као палачинка залијепљена на зид, него ће диносауруси летјети изнад наших глава и стрецаћемо сваки пут кад неко са великог платна зама'не пу' нас.

Мало се ко сјећа да је око двадесетог децембра 1994. године Подгорицу већ једном захватила 3Д грозница. Приказивао се шести дио "Страве у Улици Брестова" : "Фреди је мртав" у кину Култура и Подгоричани су, по први пут од кад ја памтим, имали прилику да кроз црвено-плаве наочаре у три димензије погледају како Фреди Кругер кида три главе и баца их према публици. Редови пред биоскопом били су огромни, а мајка ми није дала да учествујем у журци јер, побогу, хорор филм није за дјецу (ово јој, до дана данашњег, није опроштено).

Политикин Забавник је, како би се укључио у читаво три-де лудило, прерадио "Фантома" тако да се чита кроз анаглифне наочаре, које су, бесплатно, дошле са часописом. Ја сам црвеном и плавом бојицом цртао различито размакнуте слојеве које сам онда, у три димензије, гледао кроз те наочаре. А онда се све вратило у стање у каквом је било и свакога је болио курац за Три де.

(Паралаксатив 3D скрипта - мојих руку дјело. Доступна за кориштење свима који питају)              

Три де је, кажу они који се питају, овог пута ту да остане. Уређаја у стању да прикажу овакву слику је све више. Већ можемо гледати спортске преносе у три димензије, а врло брзо можемо очекивати и да нека наша телевизија почне да експериментише са тродимензионалним (визуелно, пошто садржински то никад неће бити) програмом.  Неће дуго проћи, а са екрана ћемо гледати премијера [коса црта] предсједника [коса црта] бизнисмена како нам, уз бит који му мајсторски удара Дарко Шуковић, изводи осамстоти ремикс своје чувене нумере.

Обратила би се и Шћепановићка у три де, веле (а ја не вјерујем) али да је снимају од струка на горе. Зајебана ствар то снимање по дубини. Кажу да истиче све врсте облина.

У читавој причи само ваља не заборавити једну ствар - да су 3Д филмови у истој мјери биоскоп колико су и ринглшпил - још једна фора коју плаћамо како би нам искуство било другачије него оно које можемо имати кући. Ова дркалица може бити разлог да одете на неки филм, али никако не смије постати разлог да га, ако није три-де, избјегнете. Између тродимензионалне слике и тродимензионалног сценарија увијек бирајте ово друго.

Исти курац.

Latinica

Ових дана је популарно причати о томе како је некад било добро - како су некадашња дјеца одрастала уз много бољу разоноду него садашња, и како ће то новим клинцима доћи главе. Погледајмо аргументе које заговорници хардкор дјетињства користе:

1. Аргумент културе - Ми смо гледали Тома и Џерија, они гледају Нарута

Осим Тома и Џерија (који су очајан, очајан примјер за нешто што дјеца треба да гледају), ми смо гледали и болесну количину јапанштине коју смо, као што ће и данашња дјеца заборавити све лоше филмове које ће видјети, заборавили. Песница Сјеверне Звијезде је емитована триста пута на Блу Муну; читав Роботек серијал (и то гора од двије монтаже) је емитован у три понављања; Трансформерсима смо били одушевљени, а Мазингер З (Мазинга Зета) смо гледали на италијанском, недјељама скачући по кући, узвикујући "РЕЂО ФОТОНИКО"... О порнићима на Блу Муну и Палми да и не причамо. 

Данас оваквог насиља нема ни у хорор филмовима

Филмови? Не знам шта данашња дјеца гледају, али ми смо гледали "Крвави Спорт". Од тога не може горе. Читаво моје одјељење је годинама вјеровало у причу да се у тунелу испод моста на Горици налази тајни пролаз у просторију у којој се одржава кумите.

Књиге? Данас дјеца читају Харија Потера. У наше вријеме су бирала "Свемоћно око" Чеда Вуковића или "Летилицу професора бистроума" Чеда Вуковића. У стварности, велика већина и данашње и тадашње дјеце читала је само оно што мора. Ми остали смо се сналазили.

2. Аргумент игрица - Данас дјеца проводе сате и сате играјући игре

Ми смо проводили сате и сате играјући игре - "код Пера" - у аркадама загушљивим од дуванског дима, далеко од родитеља који могу контролисати шта тачно играмо, често изложени сваком виду понашања старијих од нас.

Али, каже бранилац хардкор дјетињства, бар су игре биле добре, и дјеца нису била изложена насиљу и сексуалним сценама...

Игре су биле добре? Пробајте да играте нешто од тога данас, чак и легендарног Мустафу, и видјећете да је већина онога од чега су нам крвавиле очи жестоко срање. Није било насиља? Сјећате ли се кад сте први пут видјели како Кејно чупа срце или Саб-Зиро чупа главу са кичмом из онесвијешћеног противника? Насиље тада и насиље данас - исти курац. А ево смо, некако, одрасли.

И све остале игре на страну, најбољи аргумент у корист данашњих игара је још једна стара игра - Miss World 1996 Nude. С разлогом сте је потиснули из сјећања, али дозволите да вас подсјетим - на екрану је силуета даме у изазовној пози, и ви се крећете по ободу силуете, заобилазећи непријатеље и препреке, режући дио по дио горњег слоја, откривајући шта се налази испод.

И тако мали Милутин, на рубу да маказицама које већ четири жетона контролише џојстиком у коме је неко врхом цигарете ископао рупу, открије жељно ишчекивану сису или пичку, а на екран искаче ужасни, ужасни натпис: TURNING!

И риба са слике претвара се у чудовиште! 

Ови тренуци представљају неке од најгорих траума у мом животу.Агонија да се ова накарада преобрати у голу жену чинила се бескрајном, а стидница којом би та патња била награђена била је краткорочна утјеха.

Данас дјеца играју из куће. То што су наши родитељи замишљали да ми скакућемо по пољима љубичица док су наши капци крварили од напора да нам се гола жена не претвори у Дракулу је друга прича. Данашњи родитељи имају моћ, а са њом и одговорност, да контролишу шта им дјеца играју. 

Остали аргументи - мобилни телефони, антибактеријски гелови, општа параноја...

Нас мајка није звала на мобилни телефон, већ је викала са прозора, кажу. 

-Мојој мајки и дан данас нема ништа милије него да викне.  Мобилни јој је бонус.

Није било антибактеријских гелова и инхалатора, кажу.

-Не знам сјећате ли се базда који је долазио из облога са сирћетом и ракијом. Не дај боже да је која баба из комшилука дошла кад сте болесни, јер би се у састав облога додао и мед, пепео и триста неких срања. Тјерали су нас да једемо лука и меда умјесто инхалација, а они који су се на Морачи "спуштали са Букова" добро знају да смо се, у недостатку антибактеријског гела и по савјету старијих, пишали на ране.

Дјеца су данас безбједнија, безбрижнија и боље одрастају него што смо ми икад могли. Неки од њих ће, као што су и неки од нас, одрасти у кретене. Неки неће. И они ће, као што и ми данас то радимо, причати исту ову причу како су услови у којима ће њихова дјеца одрастати неусловни и ни примаћи онима у којима они сад расту. А, у суштини - исти курац.

Азбука црногорске стварности

Latinica

Ревидирани црногорски буквар:

Џокер : име му га даје

Latinica

Делфини

Latinica

Црна Гора је плакала за делфином Јоцом; Даглас Адамс их је представљао као најинтелигентнија створења на планети; људи слободно и без ризика пливају са јатима ових умиљатих створења... Сви воле Делфине!

„Коме смета Делфин Јоца,

очина му јебем оца“

- Секула Дрљевић

Са медија нас упозоравају, такође, да је лов на Китове опасна ствар. Ови доброћудни морски горостаси терорисани су од стране посада китоловаца који их муче и убијају због „профита“. Телевизијске емисије у којима водитељи врше гусарске нападе на китоловце у Пацифику изузетно су популарна разонода гледалаца Енимал Пленета.

„Ко год вози китоловца

очина му јебем оца“

-Секула Дрљевић

Сјећате се „шупка“ из основне школе који је пред учитељицом био најбоље дијете универзума, али се претварао у Хитлеров инкарнат чим би ова окренула главу? Е- морски сисари су управо то – забавна, умиљата створења док су људи близу, а поремећене силеџије док их нико не гледа.

Забиљежено је да делфини у дубљим водама из забаве, без икаквог разлога, убијају плискавице и младунце других делфина. Мало која врста, осим човјека, убија нешто од чега му не пријети опасност и што не намјерава да поједе, али су делфини и китови ту зајебали и људе. Омиљена забава делфина је, како је Семјуел Тејлор Колриџ описао, „бесмислена злонамјерност према мањим врстама“ –  злостављање свега што је у мору слабије од њих. Кад наиђу на јединку од које им не пријети опасност, „дивљи“ делфини и мањи китови воле да јој, чисто из забаве, смрскају лобању или кичму, изгризу је на смрт и тако је оставе да плута.

Инфантицид је честа појава међу сисарима, па не представља монструозни чин који се приписује само делфинима (то раде, рецимо, и лавови), али су и ови морски љепотани дио групе животиња у којој мајке, кад им фали хране, поједу сопствене младунце. Исто као и Лавови, мужјаци делфина воле да један другоме убију „дјецу“ и силују „жену“. Женке делфина у  неким морима развиле су тактику да, у вријеме кад желе да затрудне, имају полни однос са што је могуће више мужјака тако да ови, кад наиђу, због могућности да младунци могу бити њихови, одлуче да их не убију.

Силовање је распрострањено међу животињама, али су делфини и китови шампиони и у томе. Зато што су интелигентнији од већине других животиња, женке делфина и китова на све могуће начине покушавају да побјегну од силоватеља. То чини силовање „један на један“ тешким у води, па се морски сисари довијају на разне начине. Делфини групно силују женке – пресријећу их у групама по троје или више, и силују „на смјене“ – тако што остали делфини силоватељу физичком силом „придржавају“ женку. Китови, на другој страни, имају полне органе који су посебно еволвирали за силовање – све до граница гдје се китова флексибилна курчина (ако вас вријеђа ријеч, онда пенис) обавија око женке и онемогућава јој да побјегне од силоватеља.

Људи воле китове и делфине до те мјере да групе научника очајнички покушавају да преведу језик којим се морски сисари споразумијевају. Ваља се спремити да то што преведу буду цитати из „мајн кампфа“, јер се ради о владарима мора који су, чак и више него владари копна, ксенофобични, инфантицидни и монструозни. Ону Орвелову „Четири ноге-добро, двије ноге-лоше“ слободно бисмо могли допунити са „без ногу – најгоре“.

Ефекат мајке посматрача

Latinica

У квантној физици Хајзенбергов принцип неодређености каже да честица може истовремено бити у два стања, али да ми то не можемо видјети, јер самим посматрањем утичемо на њу. Мислите да је лудо? Нисте једини, али већина физичара се, иако се њихова објашњења разликују, данас слаже да је то стварно тако. То зовемо ефектом посматрача.

Ефекат посматрача није ту само на квантном нивоу - да бисмо измјерили притисак у аутомобилској гуми, при мјерењу морамо испустити мало ваздуха из ње па ће, ако смо баш пицајзле, измјерени притисак бити нешто нижи него што је стварно био. Да бисмо уопште видјели електрон, фотон мора доћи у додир са њим, а то му може промијенити путању у односу на ону коју је имао прије посматрања; племена ловаца и сакупљача у Јужној Америци и Африци мијењају понашање кад посматрачи уђу у њихова села...

Као посебан ефекат посматрача издваја се ефекат мајке посматрача, који је нарочито занимљив онима који изучавају област макро телепортације:

Теорема о мајки посматрачу гласи:

ствари имају тенденцију да се телепортују на мјесто гдје мајка мисли да би требало да буду.

Не знам за друге мајке, али код моје мајке овој појави углавном претходи изговарање чаробних ријечи "вала, ако сад одем":

- Мајко, да ниси видјела моје кључеве
- На фрижидеру су, у кухињи.
- Нису, сад сам их тамо тражио.
- Вала, ако сад одем и буду тамо...
(идемо у кухињу. Кључеви су  на фрижидеру)

Ова телепортација примјењива је на све предмете било које величине (аутомобили су посебно погодни), али и на животиње и особе. Небитно је колико сте добро провјерили да нешто није на мјесту гдје мајка каже да јесте, ако мајка оде да провјери, то ће се створити баш ту.