Делфини

Latinica

Црна Гора је плакала за делфином Јоцом; Даглас Адамс их је представљао као најинтелигентнија створења на планети; људи слободно и без ризика пливају са јатима ових умиљатих створења... Сви воле Делфине!

„Коме смета Делфин Јоца,

очина му јебем оца“

- Секула Дрљевић

Са медија нас упозоравају, такође, да је лов на Китове опасна ствар. Ови доброћудни морски горостаси терорисани су од стране посада китоловаца који их муче и убијају због „профита“. Телевизијске емисије у којима водитељи врше гусарске нападе на китоловце у Пацифику изузетно су популарна разонода гледалаца Енимал Пленета.

„Ко год вози китоловца

очина му јебем оца“

-Секула Дрљевић

Сјећате се „шупка“ из основне школе који је пред учитељицом био најбоље дијете универзума, али се претварао у Хитлеров инкарнат чим би ова окренула главу? Е- морски сисари су управо то – забавна, умиљата створења док су људи близу, а поремећене силеџије док их нико не гледа.

Забиљежено је да делфини у дубљим водама из забаве, без икаквог разлога, убијају плискавице и младунце других делфина. Мало која врста, осим човјека, убија нешто од чега му не пријети опасност и што не намјерава да поједе, али су делфини и китови ту зајебали и људе. Омиљена забава делфина је, како је Семјуел Тејлор Колриџ описао, „бесмислена злонамјерност према мањим врстама“ –  злостављање свега што је у мору слабије од њих. Кад наиђу на јединку од које им не пријети опасност, „дивљи“ делфини и мањи китови воле да јој, чисто из забаве, смрскају лобању или кичму, изгризу је на смрт и тако је оставе да плута.

Инфантицид је честа појава међу сисарима, па не представља монструозни чин који се приписује само делфинима (то раде, рецимо, и лавови), али су и ови морски љепотани дио групе животиња у којој мајке, кад им фали хране, поједу сопствене младунце. Исто као и Лавови, мужјаци делфина воле да један другоме убију „дјецу“ и силују „жену“. Женке делфина у  неким морима развиле су тактику да, у вријеме кад желе да затрудне, имају полни однос са што је могуће више мужјака тако да ови, кад наиђу, због могућности да младунци могу бити њихови, одлуче да их не убију.

Силовање је распрострањено међу животињама, али су делфини и китови шампиони и у томе. Зато што су интелигентнији од већине других животиња, женке делфина и китова на све могуће начине покушавају да побјегну од силоватеља. То чини силовање „један на један“ тешким у води, па се морски сисари довијају на разне начине. Делфини групно силују женке – пресријећу их у групама по троје или више, и силују „на смјене“ – тако што остали делфини силоватељу физичком силом „придржавају“ женку. Китови, на другој страни, имају полне органе који су посебно еволвирали за силовање – све до граница гдје се китова флексибилна курчина (ако вас вријеђа ријеч, онда пенис) обавија око женке и онемогућава јој да побјегне од силоватеља.

Људи воле китове и делфине до те мјере да групе научника очајнички покушавају да преведу језик којим се морски сисари споразумијевају. Ваља се спремити да то што преведу буду цитати из „мајн кампфа“, јер се ради о владарима мора који су, чак и више него владари копна, ксенофобични, инфантицидни и монструозни. Ону Орвелову „Четири ноге-добро, двије ноге-лоше“ слободно бисмо могли допунити са „без ногу – најгоре“.