уторак, 07. јун 2011.

Пет фаталитија српске епике


Latinica

Мортал Комбат данас не би био оно што јесте да није фаталитија. На крају борбе у овој 1 на 1 борилачкој игри играчу се пружа прилика да, ако зна тајну комбинацију тастера, доврши ошамућеног противника на бруталан начин. Било да се ради о чупању главе са кичмом, спаљивању, чупању срца, одсијецању главе, кидању на пола или било којој од милијарду комбинација - фаталитији представљају запањујуће забавни супкултурни феномен који је себи издубио кањон у црном хумору модерних медија.

Ова врста забављања публике изразито графичким насиљем датира вјековима прије чеда Џона Тобијаса и Еда Буна, а била је посебно изражена у српским епским пјесмама. Ево моје листе топ 5 фаталитија наше епике:

5: Мајка Југовића 
(Овај потез могао би да се броји и као МК7 Хара-Кири)

Почећемо са контроверзом: Свима познати стихови
"Ал' ту мајка одољет не може
препуче јој срце од жалости"
у ствари су фалсификат који је, при стварању епа "Косово" у пјесму унио Стојан Новаковић, замијенивши стихове који су на том мјесту били у изворној, Вуковој верзији:
"Надула се Југовића мајка
Надула се, па се и распаде"!



Прави морталкомбатовски моменат да отвори ову листу. У игри, највише му личи Китанин "пољубац смрти"


4: Комбо Малог Радојице 
Мали Радојица је, ријешен да убије Бећир-Агу, али и да му науди преко тога, савјет за освету потражио на Интернету. За најбољи одговор корисници су одабрали "Nail his wife", али је Раде то буквално схватио:




А то Раде и слуша и гледа,
па у собу к њему улетио

за вечером агу ухватио,
ухвати га за врат до рамена,
истрже му главу из рамена.
Па увати Бећир-агиницу,
па потеже клинце из њедара,
удара их под ноктове кади;
док је пола клина ударио,
и душу је, кучка, испустила.

Чупање главе је, наравно, заштитни знак Саб-Зироа, док је куцање ексера страно и Мортал Комбату, а најсличније нечему што ради Реико у МК4.




3: Тимски комбо три добра јунака 

"Који оно добар јунак бјеше,
Што једанпут бритком сабљом мане,
Бритком сабљом и десницом руком,
Пак двадесет отсијече глава?"
- "Оно јесте Бановић Страхиња."
"Који оно добар јунак бјеше,
Што два и два на копље набија,
Преко себе у Ситницу тура?"
- "Оно јесте Срђа Злопоглеђа."
"Који оно добар јунак бјеше
На алату коњу великоме,
Са крстачем у руци барјаком,
Што сагони Турке у буљуке
И нагони на воду Ситницу?"
- Оно јесте Бошко Југовићу!"

Један јунак врши декапитацију, други набија на копља, а трећи врши stage fatality у исто вријеме! Sheer epicness! Ако Мортал Комбату чега не фали, то су декапитације (Кејџ и Саб-Зиро у првом, још стотину других у наредних осам наставака). Набијање на копље врши Џејд (слично ради и Кабал), а гурање са литица, па и у ријеку, је један од класичних стејџ фаталитија у серијалу.










2: Од учкура до грла бијелога


И ред је да се најепскији моменат српске историје оконча у традиционалном морталкомбатовском стилу - Милош Обилић распорава Султана Мурата "Од учкура до грла бијелога"!



1: Марко Краљевић 

Циклус пјесама о Марку Краљевићу је компилација фаталитија. Скоро увијек је ту и нека прича која служи да се дође до фаталитија исто онако како прича у порнићима служи да се почне са јебањем. Можда је Мортал Комбату најсличнији моменат чупања три срца из груди Мусе Кесеџије (Кејно чупа само једно срце, али Џони Кејџ у МК2 кида три главе),  али ту има свега, па и анималитија (диже Марко рало и волове, те он поби Турке јањичаре):

Фаталити 1:
Кад го виђе Краљевићу Марко,
А он скочи од земље на ноге,

На Маџара јуриш учинио,
Његову му сабљу уграбио, 
Те га њоме Марко ударио, 
Удари га по десну рамену,
Раздвоји га на седлу бојноме,
Па кроз њега Марко доватио 
На вратима мермера камена,
И њега је пола пресјекао, 
Па је оштру сабљу загледао,

Групни Фаталити:
стиже Марко Мурата везира
и русу му одсијече главу; 
а од младих дванаест делија
он начини двадест и четири.






Анималити/Бруталити:
Кад је Шарац сагледао вилу,
По с три копља у висину скаче,

По с четити добре у напредак:
Брзо Шарац достигао вилу.
Кад се вила виде у невољи,
Прдну, јадна, небу под облаке,
Потеже се буздованом Марко
Пустимице, добро нештедице,
Белу вилу међ' плећи удари,
Обори је на земљицу чарну,
Пак је стаде бити буздованом,
Преврће је с десне на лијеву,
Пак је бије шестопером златним:

Фаталити 2:
маче Марко ноже из потаје,
те распори Мусу Кесеџију

од учкура до бијела грла.
Мртав Муса притиснуо Марка,
и једва се ископао Марко.
А кад стаде Марко преметати,
ал' у Муси три срца јуначка,
троја ребра једна по другијем;
једно му се срце уморило,
а друго се јако разиграло,
на трећему љута гуја спава.
Када се је гуја пробудила,
мртав Муса по ледини скаче



Прочитајте болдовани стих још једном! Дакле, Марко је убио Мусу тако што му је преполовио торзо. Шта је нормални следећи потез после такве борбе? Да погледаш да ниси рањен? Да провјериш да нема непријатеља? Не, Марко Краљевић се спушта на кољена и почиње да премеће по унутрашњим органима! Аутопсија, голим рукама, на лицу мјеста, на лешу који се још копрца (последњи стих). То нема ни у Мортал Комбату!


Нема коментара:

Постави коментар