среда, 22. август 2012.

Златни магарци


Latinica

Ових дана огромну пажњу у Црној Гори добија прича о монструозном чину мучења магарца на путу код Марезе. Некако нас је то јадно магаре узбудило више него сви остали наслови у штампи од истог дана: штрајкови, извјештаји о лошој туристичкој сезони, пребијање момка на Цетињу зато што је дигао три прста, превирања у политичким партијама и гола гузица енглеског принца нису могли ни да присмрде магарећој голготи са обода Подгорице.



Можда зато што вијести попут ових осталих можемо читати сваког дана, а Магарци се без кошуља ријетко виде на насловним странама; можда зато што смо слабији на животињску, него на људску муку. А можда, само можда, зато што се и сами, по мало, препознајемо у магарету.

Мало која животиња је ментално људима  одавде сличнија од магарета- такав склоп послушности и тврдоглавости, искрене доброте и пакости, али и и тешког живота и лакоће уживања у једном створењу ријетко се виђа. Магарац ће бити спреман да за вас да живот, а опет ће прнути кад уђе негдје. Може вући ко зна колики терет читав дан. а онда одбијати да носи цегер. Можете псовати његову глупост и тврдоглавост из свега мозга сатима, а да вам као одговор само махне курчином за коју бисте мијењали све што имате у глави и лијеву руку приде.



Нема ко у Црној Гори не воли магарца. Магарац је универзални национални симбол. И крст, и полумјесец, и петокрака. И два и три и четири прста. Нема животиње која је више стасала да се гласне са црногорског грба од Магарца. Јесте ли некад видјели лава у Црној Гори (осим оно једном, у циркусу)? Не. Јесте ли икад видјели жутог сокола са двије главе (да не причамо о томе што носи у канџама)? Не, да јебе оца! А јесте ли видјели магарца? Јесте – и на мору гдје сте паре давали да се сликате с њим, и у граду гдје вуче циганске кочије, и на селу, и у планини.

Демократско магаре треба да има добра леђа да изнесе толике државне буџете.

Магарац је симбол помирења. Нама је смијешно и размишљати о магарету као озбиљном симболу, али су га Клинтон и Обама добро јахали – магарац је званични симбол Демократске Партије (данашње, а вјероватно и наредне власти) у Америци. Сви политичари у Црној Гори теже да воде политику мира и ненападања, без агресије према другима, али и чврсто при сопственим убјеђењима (ма каква она била). Орао/соко и лав су крволочне грабљивице; магарац никад никоме не би наудио.

Каталонци обожавају магаре, које је и симбол њихове борбе.


Водили смо га на евровизију, кад нисмо могли да га изведемо на бину правили смо га од дрвета. Бранили смо га од насиља у првом процесу у историји Црне Горе у којем је тужилац оптужио злочинца, а не онога ко је снимао злочин и пријавио (неовлаштено снимање је озбиљна ствар). Најмилији нам је лик из Шрека, а уопште нам није тешко падало (иако то нисмо признавали) да после изгубљене игре карата три пут викнемо "ја сам магарац!". Свима нам је Магарац прирастао срцу, и зато је и ред да га хитно уврстимо у државне симболе. И не само то – имена спортиста морају да се мијењају под хитно! Потребан је огромни труд, а некад и срећа, да би неко постао лавица, ајкула или соко, и само малима то пође за руком. Овако – сви смо исти, независно од спорта, вјере, нације и освојеног одличја. Сви смо ми златни магарци!

1 коментар:

  1. Одличан текст! Питам се, да је чича са снимка којим случајем вука чоека позади, би ли га „сниматељ“ зауставио или би само продужио уз „Кретен, кретен, кретен...“. Наш народ лијепо каже: „Није крив ко прну већ ко чу.“.

    ОдговориИзбриши