Ових дана је популарно причати о томе како је некад било добро - како су некадашња дјеца одрастала уз много бољу разоноду него садашња, и како ће то новим клинцима доћи главе. Погледајмо аргументе које заговорници хардкор дјетињства користе:
1. Аргумент културе - Ми смо гледали Тома и Џерија, они гледају Нарута
Осим Тома и Џерија (који су очајан, очајан примјер за нешто што дјеца треба да гледају), ми смо гледали и болесну количину јапанштине коју смо, као што ће и данашња дјеца заборавити све лоше филмове које ће видјети, заборавили. Песница Сјеверне Звијезде је емитована триста пута на Блу Муну; читав Роботек серијал (и то гора од двије монтаже) је емитован у три понављања; Трансформерсима смо били одушевљени, а Мазингер З (Мазинга Зета) смо гледали на италијанском, недјељама скачући по кући, узвикујући "РЕЂО ФОТОНИКО"... О порнићима на Блу Муну и Палми да и не причамо.
Филмови? Не знам шта данашња дјеца гледају, али ми смо гледали "Крвави Спорт". Од тога не може горе. Читаво моје одјељење је годинама вјеровало у причу да се у тунелу испод моста на Горици налази тајни пролаз у просторију у којој се одржава кумите.
Књиге? Данас дјеца читају Харија Потера. У наше вријеме су бирала "Свемоћно око" Чеда Вуковића или "Летилицу професора бистроума" Чеда Вуковића. У стварности, велика већина и данашње и тадашње дјеце читала је само оно што мора. Ми остали смо се сналазили.
2. Аргумент игрица - Данас дјеца проводе сате и сате играјући игре
Ми смо проводили сате и сате играјући игре - "код Пера" - у аркадама загушљивим од дуванског дима, далеко од родитеља који могу контролисати шта тачно играмо, често изложени сваком виду понашања старијих од нас.
Али, каже бранилац хардкор дјетињства, бар су игре биле добре, и дјеца нису била изложена насиљу и сексуалним сценама...
Игре су биле добре? Пробајте да играте нешто од тога данас, чак и легендарног Мустафу, и видјећете да је већина онога од чега су нам крвавиле очи жестоко срање. Није било насиља? Сјећате ли се кад сте први пут видјели како Кејно чупа срце или Саб-Зиро чупа главу са кичмом из онесвијешћеног противника? Насиље тада и насиље данас - исти курац. А ево смо, некако, одрасли.
И све остале игре на страну, најбољи аргумент у корист данашњих игара је још једна стара игра - Miss World 1996 Nude. С разлогом сте је потиснули из сјећања, али дозволите да вас подсјетим - на екрану је силуета даме у изазовној пози, и ви се крећете по ободу силуете, заобилазећи непријатеље и препреке, режући дио по дио горњег слоја, откривајући шта се налази испод.
И тако мали Милутин, на рубу да маказицама које већ четири жетона контролише џојстиком у коме је неко врхом цигарете ископао рупу, открије жељно ишчекивану сису или пичку, а на екран искаче ужасни, ужасни натпис: TURNING!
И риба са слике претвара се у чудовиште!
Ови тренуци представљају неке од најгорих траума у мом животу.Агонија да се ова накарада преобрати у голу жену чинила се бескрајном, а стидница којом би та патња била награђена била је краткорочна утјеха.
Данас дјеца играју из куће. То што су наши родитељи замишљали да ми скакућемо по пољима љубичица док су наши капци крварили од напора да нам се гола жена не претвори у Дракулу је друга прича. Данашњи родитељи имају моћ, а са њом и одговорност, да контролишу шта им дјеца играју.
Остали аргументи - мобилни телефони, антибактеријски гелови, општа параноја...
Нас мајка није звала на мобилни телефон, већ је викала са прозора, кажу.
-Мојој мајки и дан данас нема ништа милије него да викне. Мобилни јој је бонус.
Није било антибактеријских гелова и инхалатора, кажу.
-Не знам сјећате ли се базда који је долазио из облога са сирћетом и ракијом. Не дај боже да је која баба из комшилука дошла кад сте болесни, јер би се у састав облога додао и мед, пепео и триста неких срања. Тјерали су нас да једемо лука и меда умјесто инхалација, а они који су се на Морачи "спуштали са Букова" добро знају да смо се, у недостатку антибактеријског гела и по савјету старијих, пишали на ране.
Дјеца су данас безбједнија, безбрижнија и боље одрастају него што смо ми икад могли. Неки од њих ће, као што су и неки од нас, одрасти у кретене. Неки неће. И они ће, као што и ми данас то радимо, причати исту ову причу како су услови у којима ће њихова дјеца одрастати неусловни и ни примаћи онима у којима они сад расту. А, у суштини - исти курац.
bravo majstore!
ОдговориИзбриши