понедељак, 21. март 2011.

Милграмов експеримент


Latinica


Молимо вас, наставите!

Медицинска установа доктора Милграма понудила је испитаницима да, у експерименту од важности за америчку Владу, за сат времена зараде тада захвалних четири долара. Било је то вријеме кад сједјење и притискање дугмића није могло донијети зараду, а то је оно што је од њих једино било захтијевано за та два сата.

У салу би ушла два испитаника. Представник владе би им пружио двије листице и рекао да се одлуче ко ће узети коју. На једној листици писало је “учитељ”, а на другој “ученик”. Учитељ би сио поред табле са дугмићима, а ученик би прошао у просторију са друге стране стакла, и био завезан за електричну столицу.




Експеримент захтијева да наставите!

Испред учитеља налазило се неколико прекидача испод којих су биле исписане волтаже. 15 Волти, најмања, одговарала је непријатном пецкању изазваном код ученика; што је волтажа била јача, растао је и бол који би ученик осјетио ако би тај прекидач био притиснут, да би максимална вриједност од 450 волти значила сигурну смрт за онога на столици.

“Игра” се састојала у следећем- учитељ би добио листицу са исправним рјешењем, а ученику би била презентована два појма, од којих је један био “рјешење” - оно што је на листици код учитеља, а други сасвим невезана ствар. Ученик би, не знајући шта је од то двоје исправно, бирао један појам. Ако би погодио исправно рјешење, игра се настављала. Ако би промашио, учитељ би притиснуо прекидач и казнио ученика струјним шоком. Први промашај кажњаван је најмањом волтажом, док је сваки наредни кажњаван све већом и већом, у инкрементима од по петнаест волти.

Теорија која је стајала иза игре је да у животној опасности испитаник ствара неку врсту интуиције или телепатске везе и почиње да погађа исправне појмове на даљину. Игра би била завршена кад испитаник погоди пет појмова заредом. Теорија, нажалост, није била тачна. Већ на дози од око 100 волти ученици су задобијали озбиљне болове, на око 250 испитаници би почели да неконтролисано повраћају и мокре, на око 350 почињали су да се трзају и ударају главом о сто и зид иза њих, да би их при дози од 450 волти напустили сви животни знаци.




Апсолутно је неопходно да наставите!

Учитељу који је примјењивао дозе и угрожавао живот човјека са друге стране стакла, наравно, није било свеједно. Иако их је представник владе увјеравао да је све у реду, да је апсолутно неопходно да обаве своју дужност према земљи и да су лишени сваке одговорности за оно што се дешава, неки испитаници су самовољно напуштали експеримент. Већина је, ипак, остајала, и обављала своје дужности према отаџбини до краја, без обзира на исход.



Немате другог избора, морате наставити!

Оно што нису знали је да је на обје листице које је представник Владе презентовао писало “учитељ”, и да је човјек са друге стране стакла био глумац. Струјних шокова није било, ни теорије о телепатији. Био је то експеримент из покорности фигурама од ауторитета. Члан владе, уствари психолог са Јејла, обавијестио би испитаника да није одговоран за оно што ће се десити, да би му, сваки пут кад би се овај побунио, саопштио, редом, једну од четири реченице подстрека: “Молимо вас, наставите”, “Експеримент захтијева да наставите”, “Апсолутно је неопходно да наставите”, “Немате другог избора, морате наставити”. Ако би испитаник и након четврте реченице одбио да сарађује, експеримент би се завршавао.

Проценат оних који су, због тога што их је особа од ауторитета охрабривала на то, били спремни да убију човјека, био је запрепашћујућ – 65 посто! До мјере да у њено име почине ужасни злочин Влади су биле покорне готово двије трећине испитаника. Каснија истраживања и експерименти само су потврдили ово стање. Криминалац у чувеном ланцу злочина “strip search prank call” звао је жртве телефоном, представљао се као Владин или полицијски агент и наговарао их да у име Владе чине злочине вандализма или сексуалног узнемиравања. Проценат оних који су се овако покорили фигури од ауторитета коју никад нису видјели био је надполовичан.



Да ли онај који вас учи зна боље од вас који учите, и шта му даје за право да вас учи? Да ли је оно што вам говоре да урадите заиста исправно? Кад вам кажу да немате другог избора, да ли је стварно тако? Да ли је нешто, зато што већина тако сматра, заиста исправно?

Да ли је ико вриједан дозволе да у ваше име ради шта хоће?

Слијепа покорност је добровољна лоботомија. Слободан човјек није слијепо покоран ни личности, ни власти, ни нацији, ни вјери, па ни породици. Принципи по којима живимо морају бити наши сопствени – створени и усвојени, а не наметнути. Истински слободан човјек покоран је једино себи.

(оригинално објављено овдје)

Нема коментара:

Постави коментар