-Рон Пол
Ако нешто знате, осјећате потребу да то и објасните онима који мисле супротно. Ако мање људи живи у заблуди, свијет је боље мјесто. Нажалост, мисија побољшања свијета на тај начин једна је од најтежих, захваљујући људима који у расправи имају "паметнијих" ствари од тога шта је исправно а шта није. Они ће се радије сатима расправљати да је нека ствар иза њих жута него што ће се окренути и видјети да је плава. Ако желите да вам од живаца остане ишта, ове људе морате идентификовати на самом почетку расправе и одмах одустати од исте. У супротном сте најебали.
Можете бити хиљаду пута паметнији од њих, можете бити највећи светски стручњак из области о којој се прича, ваш став може бити математички доказив, па чак и аксиом - они ће побиједити, јер у тренутку кад они отворе уста, престаје да буде важно шта је тачно и исправно, а шта није. Они су непријатељи смисла и дијеле се у следеће групе:
Ко, а не шта
Није битно шта је исправно, важно је ко је у праву. Не треба их мијешати са задртим поклоницима ставова који бране погрешне ствари јер су у њих стварно убијеђени. Овој класи људи није битан став који бране - ако су заузели неку позицију, битно је једино да буду у праву. Ако расправљате о цијени млијека, за њих ће сасвим валидан аргумент бити то што се ви јуче нисте јавили на телефон. Чак и кад су суочени са провјерљивом информацијом нападаће ваш став све до последњег тренутка, а онда некако преврнути премисе тако да изгледа да ипак нисте у праву.
Рецимо да играте Асоцијације на "Слагалици" са оваквим човјеком. Решење прве колоне је "лист" и у том тренутку он каже "папир", а ви "јесен". Он одмах креће у офанзиву (важно је да буде у праву): "Није! Чујеш - јесен ?! Требало би да буде лишће, а не лист. Папир је". Полако се отварају следеће колоне: "жуто", "октобар", "школа". Негдје у том процесу ви сте поновили своју претпоставку, и били дочекани са "добро је, чули смо". Ту је негдје и "ето: школа-папир, жути папир, лист папира". Лик са телевизора погађа асоцијацију са "јесен" на шта слиједи следећи дијалог.
- "Пих, свашта, глупе асоцијације"
- "Али сам погодио, одмах"
- "НИСИ! Рекао си 'лишће' или тако нешто"
- "Нисам него 'јесен', десет пута"
- "Ниси! Ајде, ћути, ево почиње друга асоцијација"
Мастурбаторна демагогија
Мастурбаторни демагози уживају у подношењу жртве свом унутрашњем Светозару Маровићу. Једни су од двије врсте људи који ће заузети став само да би се расправљали - а онда се у тој расправи понашати као да их уживо преноси Би-Би-Си. Те особе уживају у слушању сопственог гласа. Они ће у расправи понекад заузети и исти став као и ви, и опет наћи разлог да наставе расправу.
 |
| Не бих се сложио са тобом јер, апарентли, твој став звучи инфинитли бетер кад је изговорен мојим гласом! |
Ако је расправа са ранијим типом непријатеља смисла лупање главом у зид, расправа са овим људима је ударање у три метра дебели сунђер. Они ће просту реченицу увити у толико слојева полуразумљивих ријечи, страних израза (у последње вријеме модерне су и straight up стране ријечи), помињања сваког стуба који су у иностранству очешали раменом и демагошког смећа да ће од ње направити главицу купуса до чијег је кочања немогуће доћи.
- "Изгледа као да ће сјутра киша"
- "Знаш како, не бих се комплитли сложио са тобом. Енглеска је позната по киши и људи тамо носе кишобране нон-стоп, јер антиципирају метеоролошке падавине. Кад сам био тамо на једном импрувмент емансипејшн семинару, гледали смо како киша пада, и сви људи носе кишобране, just to be sure. Требало би сјутра понијети кишобран.
Доктор Филгуд
Овој врсти људи није важан смисао нечега - битно је да ли је то пријатно за уши или не. Можете им рећи да сте пронашли лијек за не знам какву болест, они ће вам се успротивити јер тај лијек има иглу. Као и са свим другим типовима, чак и да математички докажете своје тврдње, у расправи са њима не можете побиједити, јер ће вас они дочекати са "па добро, али ја се не слажем" - потпуним признањем да смисао и истина код њих нису битни.
 |
| Пусти, живота ти, пуче ми глава! |
Пасивно агресивни Доктор Филгуд има другачију, "deus ex machina", тактику окончања расправе - кад су поражени измислиће разлог да прекину расправу: "Пусти, живота ти, боли ме глава", "Није тако, пусти сад то, морам да зовнем тога-и-тога", "Гдје је онај конобар, касно је"...
- "Види овога што проси, гдје је држава ту да помогне"
- "Имао је три стана прије пет година, све је прокоцкао."
- "Па ето, научио је своје, треба му дати другу шансу"
- "Њега и породица помаже, али он све то опет прокоцка и онда иде овуда и проси"
- "Исто га није лијепо видјети оваквога. Треба га помоћи, па нека прокоцка"
- "Држава треба, дакле, да под пријетњом силе узме од тебе и мене и то да њему, који ће то одмах да прокоцка? То није социјална помоћ - то је субвенционисање коцкарница"
- "Али исто..."
- "Мислиш да он то неће прокоцкати?"
- "А хоће, знам."
- "Па?"
- "Капирам ја тебе, али ја се не слажем"
Вуду сламар
Прављење "људи од сламе" је демагошка техника у којој се аргументи друге стране изврћу у страшило - нешто што је наизглед слично ономе што та страна говори, али га је много лакше напасти.
Ви : "Волим кад је сунчано"
Сламар : "Кад би сви дани били сунчани, не би било кише да залива дрвеће, све би се осушило и ми бисмо помрли"
(сламар је ваш став да су сунчани дани лијепи замијенио тезом да би сви дани требало да буду сунчани, и напао је)
 |
| Знаш ко је још причао као ти? Овај човјек од сламе. |
Сламар : "Требало би да купимо пса"(сламар је ваш став да нећете пса у кући изврнуо у став да хоћете лопове)
Ви : "Не"
Сламар: "Пси чувају кућу"
Ви "И даље не"
Сламар: "Ти хоћеш да неко уђе у кућу и покраде нас"
Вуду сламари су у тој мјери способни да изврћу аргументе да, ако се упустите у расправу са њима, почињете да мрзите сами себе. "Не би требало да и мајка и отац иду заједно на родитељски" код вуду-родитеља постаје "ти се стидиш мајке"; "Требало би легализовати марихуану" код вуду-политичара постаје "сви би требало да се дрогирамо"; "У школе би требало увести сексуално образовање" код вуду-моралисте постаје "Дјеца би требало да нам се јебу". Не трошите вријеме расправљајући се са њима - свака њихова конструкција је у исто вријеме пуна лажи, понижавања и пасивне мржње према вама.
Посебна врста сламарске аргументације је "Редукцио ад Хитлерум" (свођење на Хитлера), односно идентификацију особе која је заговарала исти став који ви заговарате, и импликацију да ви подржавате неки други, потпуно невезани, став те особе: "Знаш ко се још залагао за либералну економију? Адам Смит! Знаш шта је Адам Смит радио? Јебао своју мајку! Ти би сад најсрећнији био кад би људи ишли около и јебали своје мајке".
Класични контраш
Што год кажете, контраш је против. Ако уједно не припада и некој од раније наведених група, контраш је још и захвалан за расправу, јер ће изнијети реалне аргументе на основу којих можете преиспитати свој став. Проблем је што ће вам контрирати и ако се слаже с вама, и што ће, ако вас убиједи у оно за шта се залаже, заузети вашу пређашњу позицију чим ви пређете на другу страну. Ако контраша убиједите да став који тог тренутка заговара није исправан, признаће, и одмах ће заузети неки трећи став, који је супротан вашему.
Ви : "Мислим се да узмем Ајфон, и даље је бољи од сваког Андроид телефона"
Контраш : "Знаш како, то је уврежено мишљење, јер људи пореде Ајфон са неком вишом средњом класом Андроид телефона. Упореди га са телефоном у истом цјеновном рангу, и видјећеш да то није истина"
Ви : "Видиш, стварно, можда имаш право. Па да узмем неки Андроид?"
Контраш : "А јеси ли размишљао о Ајфону? Знаш како - зато што је затворена платформа они су се потрудили да за те паре добијеш најбоље могуће искуство".
