Ако је домаћица купила чили, спремите се да следећих пар недјеља једете љуто.
Правило златног чекића, познато и као Масловљев чекић или закон оруђа каже да „ако имаш чекић, све ти изгледа као ексер“. Јасније речено, само посједовање нечега тјера онога ко то нешто посједује да то нешто и користи.
Купите дјетету маркер или пост-ит блокчић и видјећете златни чекић на дјелу. Кад купите ауто, неко вријеме ћете њиме ићи и до преко улице. Купите баби апарат за притисак, и до сјутра ће читавој породици и комшилуку, хтјели они то или не, притисак бити измјерен. Владари огрезли у социјализму примјењиваће само социјалистичка рјешења. Дајте некоме Ајфон, и неће моћи да дише без апликације за дисање. Пошаљите полицајца на улицу или поставите некога за обезбјеђење, и заводиће ред и тамо гдје је ред заведен.
Дајте човјеку моћ да доноси законе, и донијеће закон да свиње морају да имају играчке. Без зајебанције – Директива о добру свиња Европске Уније из 2001. године налаже да свиње у заточеништву морају имати шарене лоптице (у говору портпарола Одјељења за окружење, храну и сеоске послове предложене су кошаркашке и фудбалске лопте) како им не би било досадно док чекају да буду заклане.
У роману „Луна је окрутна љубавница“, Роберт Хајнлајн види проблем у пракси златног чекића код тијела које доносе законе, говорећи да ће се људи у том тијелу осјећати дужнима да те законе доносе. Он предлаже систем од два тијела – једног које доноси и једног које одбија законе. Хајнлајн иде чак и даље, и каже да оно које доноси законе закон треба донијети само двотрећинском већином, док тијело које одбија законе одбија сваки закон против кога се у том тијелу изјасни више од једне трећине чланова. „Глупаво?“ , пита писац, „Размислите- ако закон није у стању да добије подршку двојице од троје људи, зар није вјероватно да може постати лош? А ако се против њега буни један од троје, зар није вјероватно да би свима било боље без њега?“.
Закон оруђа је заступљен свуда. Шароњање или трепанација је хируршка процедура која је била изразито заступљена на територији данашње Црне Горе, Србије, Републике Српске и Албаније. Захват је подразумијевао отклањање округлог дијела кости лобање са главе пацијента. Кост се шегала на свјесном (у најбољу руку мртвом пијаном) пацијенту, округлом ручном шегом- трепаном.
Пошто је шароњар- травар који врши ову интервенцију био и једини који је може извршити, па нико није могао да му се умијеша у бизнис, шароњање је брзо постало лијек за све и свашта. Златним трепаном лијечени су главобоља, повреде главе, притисак, епилепсија, менталне болести па чак и стерилитет код жена. У Јужној Америци трепанација је рађена чак и на потпуно здравим људима, јер се вјеровало да обезбјеђује дуговјечност.
Шароњање је, у зависности од вјештине врача, преживљавало између двије трећине и осамдесет и пет процената пацијената. Ова процедура се, модерним алатом и у нешто другачије сврхе, и дан данас примјењује у болницама, како у сврхе лијечења, тако и у дијагностичке сврхе.Један број данашњих медицинских техника за пар стотина година нашим потомцима ће изгледати онолико исфорсирано и ретроградно колико данас нама изгледа шароњање.
Размислите о Масловљевом чекићу кад вам нешто не полази за руком - можда вам треба шрафцигер.
Нема коментара:
Постави коментар