четвртак, 8. новембар 2012.

Легалисти ловћенске мисли


Latinica


Ја сам дозвола и ја сам забрана.
Ајн Ренд, „Химна“

Да нам је курац на застави, да ли би то и даље био курац, или би био нешто друго – јер је на застави? Зашто неко мисли да чињеница да је нека пјесма химна негира чињеницу да је та пјесма уједно и фашистички „бест оф“.

Непобитна чињеница је да је тренутна химна Црне Горе је избор из строфа онога што је један од најистакнутијих црногорских фашиста 1944. године у „Балканским сукобима“ предложио за званичну химну Црне Горе у Хитлеровој визији нове Европе. Та химна се састојала од седам строфа, од чега су они који су писали и гласали за данашњи црногорски устав одабрали четири – двије које је написао сам Секула Дрљевић, и двије које су већ постојале, а које су Дрљевићу биле најдраже.

Први од Дрљевићевих стихова „Док ловћенској нашој мисли“,  посебно је инспиративан. Шта је ловћенска мисао? Да ли је Дрљевић као Нострадамус предвидио Славка Перовића? Није ваљда мислио на Ловћен као на бастион усташтва у његово вријеме? Из претходних строфа данашње химне не назире се значење тог појма, али не заборавимо да је данашња химна само дио обимније цјелине. Овом стиху у оригиналном дјелу претходи читава строфа која га објашњава:

Откада је Бадње Вече
Нашу вјеру очистило,
Међу нама, сељацима,
Невјерника није било.

То је „ловћенска мисао“ којој се устају Суљо Мустафић и Ферхат Диноша. Подсјетник народу Црне Горе да је дужан да настави спровођење православне инквизиције. То је сервис  четничке стране Дрљевићеве шизофреније који намјешта  форхенд на почетку треће строфе данашње химне.

Препоручена поза за легалисте који нису сигурни да ли је пјесма која се у датом тренутку свира нечија законска химна или није.


И то је у реду. Слобода изражавања је врло важна ствар. Свако има право да буде фашиста, док год то његово опредјељење директно не угрожава слободе других људи. Осталом народу је најмањи проблем на коју ће се пјесму фашисти устајати. Проблем је што осим фашиста постоје и други људи који устају на те строфе. Ти људи себе називају легалистима и сматрају да треба устати  на ту пјесму не зато што је то пјесма вриједна устајања, већ зато што тако негдје пише. На Дрљевићеве стихове устају активни фашисти, пасивни фашисти и ти људи.

Ти људи су пичке.

Кад би се донио закон права на прву брачну ноћ по којему градоначелник има право да након свадбе први кресне невјесту, неки људи би се бунили и одбили да то поштују, неки би објеручке прихватили то-јер им импонује да им Муги кресне жену, а осталима, „легалистима“, се то не би свидјело, али би се младожења ипак нагузио и пустио да му Ћатовићка набије родно равноправни вибратор у гузицу – „јер тако пише у закону“.

Бранко Ћопић се својевремено неким писањем замјерио комунистима, који су наложили неком свом удбашу да га прати. Ћопић је примијетио човјека који свуда иде за њим, пресрео га и питао „кад би ти наредили да ме убијеш, шта би урадио?“, на шта је овај одговорио „морао бих, имам дјецу“.

Број таквих људи је запањујуће велик. Постоје психолошки експерименти који прилично добро процјењују да је више од половине људи спремно да безусловно слуша наређења, чак и ако то значи да треба да убију другу особу (о Милграмовом експерименту и „Трећем таласу“ већ сам нашироко срао овдје).

Ако вам нешто смета и вријеђа вас, а спремни сте да се томе покорите зато што неко гори од вас каже да тако треба, или зато што је то колективни став неке групе, ви сте пичка. „Легалиста“ је само мушки род исте ријечи.

Кад вас питају зашто устајете на фашистичку химну, реците да је то зато што сте фашиста – оставићете бољи утисак.



Кратки линк на текст : carw.in/himna