Свима омиљени политичар је до краја деведесетих за себе везао овај надимак јер се према противницима односио безочно, износећи увреде које су помјерале границу дозвољене вулгарности, а све то поткрепљивао печатним ставом који је људима подсвјесно говорио да он заиста, за разлику од других, има право да то прича. Увреде су се некако љепше котрљале низ његов нос, и боље падале са те висине. Кад је Ранко Кривокапић касније покушавао да имитира тај став, звучао је као извјештачени, делузионални фашиста; кад наш Милојица то ради, то изгледа много боље. Као да у том призору и у оном котрљајућем "Р" има нешто што хипнотички гаси чуло мириса, па људи нису у стању да осјете смрад који долази из онога што им се гура под нос.
 |
| Мило Бритва |
Кад се прва цифра на тахометру господњем помјерила са јединице на двојку, чинило се да Бритва некако почиње да тупи. Зли језици су причали да је Господар остарао, неки су за све кривили Шуковића, за кога су причали да не умије да набацује волеје као што је то радио Емило, неки су причали да је то дио европске политике... Сви су имали или изговор, или злонамјерни коментар који објашњава феномен Мила Блитве, али се готово нико није надао да ће бритва под опругом искочити, оштра као некад, и да ће се процес дебритвизације Монтенегра зауставити и кренути у рикверц неочекиваном брзином.
 |
| Мило Блитва |
Није ово локални феномен. Још од Најџела Фаража, па све до Клинта Иствуда на републиканској Конвенцији, оштри политички ставови су у последњих пар година бивали све чешћи, а јавност на њих није гледала злонаклоно како би се то очекивало од политички прогресивног друштва. Вође одређених медијских, забавних и спортских субјеката такође су показали да оштар став према опонентима може да донесе поене у јавности. Чим је неко од Радмилиних савјетника дошао на идеју да треба пробати овај однос, у Миловом оку засјала је искра, и ствар је била ријешена.
Истина, неке ствари у односу на стару бритву су другачије - ријеч "усташа" сад звучи мало чудније, скоро као "четник", еуфорични звекет Бритвиног сјечива при изговору појмова Србија и Српство сад звучи доста другачије, а појмови који су се везали за појам "усташе" (који данас звучи као "четник") звуче много прихватљивије. Све на страну, на моменте је фасцинантно слушати Бритву како мајсторски ад-либује тираде увреда. Бритва је стручњак у свом занату, и ако на тренутак искључимо потребу за смислом онога што изговара, доћи ћемо до осјећаја који је вјероватно сличан ономе што су видјели они који су гледали Арна Брекера како за Хитлера ваја своја ремек дјела. Као неки Рахмањинов који изводи празни лист из нотне свеске на који је неко просуо кафу, Милаш мајсторски изговара потпуно невезане, нелогичне и нонсензичне ствари, а то и даље звучи као да је данима смишљано и добро увјежбано.
Будалаштине, али Бритва је Бритва.
