понедељак, 19. децембар 2011.

Одакле бијели голуб у Подгорици?


Latinica

Западоше ми пажњи чувени стари стихови:

Лети, лети, лети, бијели голубе
Изнад моје Подгорице
Поздрави ми тамо вољену драгану
Штоно сама самује

Бијели голуб

И нешто се запитах, јесам ли икад видио бијелог голуба у Подгорици? Не бих се заклео. Видите, бијели голуб је симбол слободе и мира, а ми смо углавном или робовали или ратовали. Зато их, можда, и нема. Подгорички голуб није бијел. Подгорички голуб је сиво-црн: има црну главу, сиво тијело које је назад тамније, често са црним штрафтама на крилима. Осим тога, локални батаљони ових птица (живине, рећи ће неки) идентификују се и по зеленкастом, пресијавајућем перју на врату које изгледа као да су се уваљали у нафту.

PG*CG020
Можда бијели голуби стварно лете изнад Подгорице, али у њу не слијећу. Постоји само један начин да голуб из високог лета, не слијећући, поздрави некога - да се посере на њега. На вољену драгану, на другове са Цетиња, мајки из Никшића на руку и, кад је већ навалио да "поздравља", нека сврне до Чева, да се "поздрави" и прађеду на гроб.

Једном сам, млад и луд, отишао у град који је сад инострана престоница са једином намјером да купим "мартинке". Срећан што сам нашао број (ко носи 48 зна те муке), а и да не бих толики терет носио у рукама, обуо сам их на изласку из радње и наредних пет сати провео пјешачећи у новим чизмама најгрубље израде. Кад се последице те одлуке више нису могле издржати, дошепао сам до баште локала који је имао лежаљке, сазуо још миришљаве чизме са крварећих ногу, завалио се и наручио тамно пиво. Дубоко сам удахнуо одлучујући да се одатле нећу помјерити наредних неколико сати, кад - ПАФ! - голуб ми се посра право на плућа. Ако је неко у томе тренутку пјевао "Лети, лети, бијели голубе" и говорио му да ме поздрави - јебем му оца.

Стани, мамицу ти
Кад год сам ишао по већим градовима, чудио сам се како су голуби тамо мање страшљиви него код нас. Ми смо као мали, увијек неуспјешно, вољели да се залетимо у голубове и пробамо да их ударимо ногом или да бацимо јакну преко њих не бисмо ли уловили некога. Шта бисмо урадили са голубовима - немамо појма, али смо сви у комшилуку имали по једну бабу која је добро знала и како да ухвати голуба и шта да ради с њим. Многи су хранили голубове остављајући мрвице по терасама, али су ове госпође, уз то, и прилично често имале пилав за ручак.

Нека, ђецо! Руке испод стола! Чекајте тату.

Можда су тако и нестали бијели голубови - изгледали су укусније бабама које су их мамиле на мрвице и ловиле метлама и лаворима. Тек кад су појеле бијеле, прешле су на "интегралне".


петак, 02. децембар 2011.

Цурице


Latinica

Чак и они који причају о “родној једнакости” знају да је рат полова присутан на сваком кораку. У огромној већини животних дисциплина оба пола су мање-више равноправна, али постоје неке ствари у којима један пол другоме не може ни да се примакне. У једној од првих дисциплина, саморекламирању, мушкарци немају шта да траже.

Жене су толико доминантне кад треба представити да је оно што раде исправно да је просто невјероватно како и један мушкарац уопште може да успије у животу. Све почиње од најранијег дјетињства:

facebebe
фаце које правите кад видите бебе различитих полова

Чим мало порасту и почне да се тражи кривица за оно што су дјеца урадила, саморекламирање дјевојчица пређе на следећи ниво – мушка дјеца су увијек крива. Дјевојчица која “прави кафу” и умасти све играчке у блато – “домаћица”. Дјечак који се испрља играјући се (играјући фудбал или, у мом случају, сједећи на лопти) – “глибов”.  Ако се, далеко било, дјечак и дјевојчица потуку, ко је крив? Дјечак, наравно.

Са одрастањем почиње да се прави и физичка разлика између полова, а самим тим се рачва и перцепција родитеља о синовима и кћеркама: другачије се реагује на неуспјехе у школи, више је расположења да се чује образложење дјевојчице за нешто лоше што је урадила, дјевојчице се више питају око онога што облаче (ја сам најчешће носио оно што је родбина сматрала да треба да носим, и нисам имао право да се буним јер је млађи брат био осуђен да му стајлинг буде одређен одјећом која је “претекла” мени)… Професор ће лакше реаговати ако ухвати дјевојчицу да преписује, него дјечака.

Ако дјечак пише по клупи, он је вандал. Ако дјевојчица ради исто – заљубила се. Ако дјевојчица у пубертету настави да се игра са луткама или спава са медведићем – креативна је. Ако дјечак настави игре из раног дјетињства након што му се спусте муда – педер је.

Пубертет је, ипак, мјесто кад селф-маркетинг постаје кристално јасан. Ево референтне табеле о закључцима родитеља за исте ситуације у одрастању дјевојчице и дјечака.

Радња / пол

Женско

Мушко

Плаче Емотивна је Педер
Затворена врата од собе Сунашце прича са другарицама Манијак дрка
Предуго је у купатилу Срећица плаче Гад дрка
На компјутеру по читав дан Паметница истражује Кретен нема пријатеља (или дрка)
Не иде му/јој се у школу, каже да се не осјећа добро Лези кући, срећице, хоћеш да ти донесем неки филм? Пиј чај и марш у школу
“Остаћу са друштвом после школе” Мора да ће да уче Мора да ће да се дрогирају
Вратио/ла се пијан/а кући Неко јој је подвалио, нека се наспава, јадница Породични састанак! Јебаћу му матер.

Кад поменух дркање (о коме се одавно каним да развезем и посебни чланак), ту се самомаркетинг најбоље огледа. Иако наука каже да мужјаци за тим имају више потребе од женки, из неког разлога, ако у женском друштву нека од њих извади ово

gumenikurac
(гумени курац)

изазваће осмијехе и започети веселу причу, док ће мушкарац који у друштву и помене, а далеко било извади ово

gumena picka

бити, у најмању руку, прозван перверзњаком и јадником, након дугог, осуђујућег момента тишине.

Вибратор као поклон другарица за рођендан дјевојци је шала. “Флешлајт” као поклон од другова за рођендан мушкарцу је провокација. Женски полни орган код мушкараца изазива страхопоштовање. Мушки полни орган је женама смијешан.

У зрелијим годинама жене развијају неку врсту међусобне блискости по полу – ако се преселе у мјесто гдје не познају никога, мушкарцима ће требати прилично много времена да пронађу некога кога могу звати пријатељем. Жене ће, на другој страни, врло брзо пронаћи начин да се (да ли због заједничких интереса или због заједничке одбојности према истој особи) зближе и спријатеље.

Много је животних дисциплина у којима су жене сналажљивије, упорније, способније и боље од мушкараца. Мој разредни старјешина и професор анализе из средње школе (написао бих му име, да нисмо десет сантиметара испод гуменог курца) добро је то знао док је поступао по строгим, али јасним и правичним моралним критеријумима који су били једнаки за оба пола. Свијет почива на родној равноправности, али не и на родној једнакости. Ова два појма су толико другачија и супротстављена један другом да је најбољи начин да нарушите равноправност да инсистирате на једнакости.