четвртак, 15. септембар 2011.

Ђе сви Турци, ту и мали Мујо


Latinica


Интересантан експеримент спроведен је над пет мајмуна у кавезу. Банана је висила са плафона, а испод ње је било неколико степеница на које се требало попети да би се до банане дошло. Цака је била у томе што, кад би један мајмун стао на степенице, из њих би кренули снажни млазеви воде који би сквасили све друге мајмуне. Није прошло пуно времена док су мајмуни схватили да је најбољи начин да остану суви да спријече остале мајмуне да пробају да дохвате банану.

Следећи корак у експерименту био је да се водени млазови искључе, а да се један од мајмуна замијени новим, неискусни. Кад би он кренуо за бананом, наравно, сви мајмуни би га напали. Након неколико покушаја, научио је да би, ако стане на степенице, био нападнут.
У следећем кораку још један мајмун замијењен је новим. Кад би се попео на степенице и он би био нападнут. Сад већ искусни мајмун који је дошао у прошлом кругу, придружио се нападу са ентузијазмом. Ни сам није знао зашто.

У следећим корацима мијењан је један по један мајмун, све док свих пет из првог корака нису замијењени. Ни један мајмун у кавезу није попрскан водом, ни један није знао зашто напада мајмуна на степеницама, али је опет то радио, јер, "тако се то овдје радило одувјек и тако су радили други".

уторак, 06. септембар 2011.

Већина већине


Latinica


Десеторо људи кренули су на неко саучешће и, да се неко од њих не би осјећао непријатно кад тамо стигне, одлуче да се обуку једнако. Њих десеторо су један слободни мушкарац, двије слободне дјевојке, и два брачна пара са по двоје дјеце – један са кћеркицама близнакињама од по три године, и други са сином у основној школи.

Договор је пао да већина изгласа дрес-код. Даме, њих шест, рекоше „ми смо даме, ми смо у већини – а и природа нам је дала наклоност ка моди – ми ћемо да одлучимо за све“. Демократски - сви се сложише.

Мушкарци се повукоше, а шест дама остадоше да вијећају. Мајка двије дјевојчице примијети да је осим ње и њене двије кћерке и једна од слободних дјевојака црнокоса, те се, демократски, договорише да црнокосе жене одлуче за све. Друга, црвенокоса мајка и плавокоса дјевојка се повукоше, а остало четворо остадоше да се договоре.

Шта сама дјевојка има да се пита у групи у којој су сви остали чланови породице? Она сама препозна да јој у тој групи није мјесто, па се повуче и остави мајку и кћерке да одлуче.

Чим су остале саме са мајком, кћерке, иначе ћутљиве у присуству странаца, викнуше у глас: „ИДЕМО ГОЛИ“!

И сви одоше голи на саучешће.