Пређите мишем преко слике за 3Д
Отвара се нови, Три Де биоскоп у Подгорици. Комад свијета, опет, долази код нас. Неће ни нама, више, Тарук Макто изгледати као палачинка залијепљена на зид, него ће диносауруси летјети изнад наших глава и стрецаћемо сваки пут кад неко са великог платна зама'не пу' нас.
Мало се ко сјећа да је око двадесетог децембра 1994. године Подгорицу већ једном захватила 3Д грозница. Приказивао се шести дио "Страве у Улици Брестова" : "Фреди је мртав" у кину Култура и Подгоричани су, по први пут од кад ја памтим, имали прилику да кроз црвено-плаве наочаре у три димензије погледају како Фреди Кругер кида три главе и баца их према публици. Редови пред биоскопом били су огромни, а мајка ми није дала да учествујем у журци јер, побогу, хорор филм није за дјецу (ово јој, до дана данашњег, није опроштено).
Политикин Забавник је, како би се укључио у читаво три-де лудило, прерадио "Фантома" тако да се чита кроз анаглифне наочаре, које су, бесплатно, дошле са часописом. Ја сам црвеном и плавом бојицом цртао различито размакнуте слојеве које сам онда, у три димензије, гледао кроз те наочаре. А онда се све вратило у стање у каквом је било и свакога је болио курац за Три де.
(Паралаксатив 3D скрипта - мојих руку дјело. Доступна за кориштење свима који питају)
Три де је, кажу они који се питају, овог пута ту да остане. Уређаја у стању да прикажу овакву слику је све више. Већ можемо гледати спортске преносе у три димензије, а врло брзо можемо очекивати и да нека наша телевизија почне да експериментише са тродимензионалним (визуелно, пошто садржински то никад неће бити) програмом. Неће дуго проћи, а са екрана ћемо гледати премијера [коса црта] предсједника [коса црта] бизнисмена како нам, уз бит који му мајсторски удара Дарко Шуковић, изводи осамстоти ремикс своје чувене нумере.
Обратила би се и Шћепановићка у три де, веле (а ја не вјерујем) али да је снимају од струка на горе. Зајебана ствар то снимање по дубини. Кажу да истиче све врсте облина.
У читавој причи само ваља не заборавити једну ствар - да су 3Д филмови у истој мјери биоскоп колико су и ринглшпил - још једна фора коју плаћамо како би нам искуство било другачије него оно које можемо имати кући. Ова дркалица може бити разлог да одете на неки филм, али никако не смије постати разлог да га, ако није три-де, избјегнете. Између тродимензионалне слике и тродимензионалног сценарија увијек бирајте ово друго.
Мало се ко сјећа да је око двадесетог децембра 1994. године Подгорицу већ једном захватила 3Д грозница. Приказивао се шести дио "Страве у Улици Брестова" : "Фреди је мртав" у кину Култура и Подгоричани су, по први пут од кад ја памтим, имали прилику да кроз црвено-плаве наочаре у три димензије погледају како Фреди Кругер кида три главе и баца их према публици. Редови пред биоскопом били су огромни, а мајка ми није дала да учествујем у журци јер, побогу, хорор филм није за дјецу (ово јој, до дана данашњег, није опроштено).
Политикин Забавник је, како би се укључио у читаво три-де лудило, прерадио "Фантома" тако да се чита кроз анаглифне наочаре, које су, бесплатно, дошле са часописом. Ја сам црвеном и плавом бојицом цртао различито размакнуте слојеве које сам онда, у три димензије, гледао кроз те наочаре. А онда се све вратило у стање у каквом је било и свакога је болио курац за Три де.
(Паралаксатив 3D скрипта - мојих руку дјело. Доступна за кориштење свима који питају)
Три де је, кажу они који се питају, овог пута ту да остане. Уређаја у стању да прикажу овакву слику је све више. Већ можемо гледати спортске преносе у три димензије, а врло брзо можемо очекивати и да нека наша телевизија почне да експериментише са тродимензионалним (визуелно, пошто садржински то никад неће бити) програмом. Неће дуго проћи, а са екрана ћемо гледати премијера [коса црта] предсједника [коса црта] бизнисмена како нам, уз бит који му мајсторски удара Дарко Шуковић, изводи осамстоти ремикс своје чувене нумере.
Обратила би се и Шћепановићка у три де, веле (а ја не вјерујем) али да је снимају од струка на горе. Зајебана ствар то снимање по дубини. Кажу да истиче све врсте облина.
У читавој причи само ваља не заборавити једну ствар - да су 3Д филмови у истој мјери биоскоп колико су и ринглшпил - још једна фора коју плаћамо како би нам искуство било другачије него оно које можемо имати кући. Ова дркалица може бити разлог да одете на неки филм, али никако не смије постати разлог да га, ако није три-де, избјегнете. Између тродимензионалне слике и тродимензионалног сценарија увијек бирајте ово друго.
Нема коментара:
Постави коментар