среда, 13. октобар 2010.

Златни чекић


Latinica

Ако је домаћица купила чили, спремите се да следећих пар недјеља једете љуто.

Правило златног чекића, познато и као Масловљев чекић или  закон оруђа каже да  „ако имаш чекић, све ти изгледа као ексер“. Јасније речено, само посједовање нечега тјера онога ко то нешто посједује да то нешто и користи.

Купите дјетету маркер или пост-ит блокчић и видјећете златни чекић на дјелу. Кад  купите ауто, неко вријеме ћете њиме ићи и до преко улице. Купите баби апарат за притисак, и до сјутра ће читавој породици и комшилуку, хтјели они то или не, притисак бити измјерен.  Владари огрезли у социјализму примјењиваће само социјалистичка рјешења.  Дајте некоме Ајфон, и неће моћи да дише без апликације за дисање. Пошаљите полицајца на улицу или поставите некога за обезбјеђење, и заводиће ред и тамо гдје је ред заведен.



Дајте човјеку моћ да доноси законе, и донијеће закон да свиње морају да имају играчке. Без зајебанције – Директива о добру свиња Европске Уније из 2001. године налаже да свиње у заточеништву  морају имати шарене лоптице (у говору портпарола Одјељења за окружење, храну и сеоске послове предложене су кошаркашке и фудбалске лопте)  како им не би било досадно док чекају да буду заклане.




У роману „Луна је окрутна љубавница“, Роберт Хајнлајн види проблем у пракси златног чекића код тијела које доносе законе, говорећи да ће се људи у том тијелу осјећати дужнима да те законе доносе. Он предлаже систем од два тијела – једног које доноси и једног које одбија законе. Хајнлајн иде чак и даље, и каже да оно које доноси законе закон треба донијети само двотрећинском већином, док тијело које одбија законе одбија сваки закон против кога се у том тијелу изјасни више од једне трећине чланова. „Глупаво?“ , пита писац, „Размислите- ако закон није у стању да добије подршку двојице од троје људи, зар није вјероватно да може постати лош? А ако се против њега буни један од троје, зар није вјероватно да би свима било боље без њега?“.


Закон оруђа је заступљен свуда. Шароњање или трепанација је хируршка процедура која је била изразито заступљена на територији данашње Црне Горе, Србије, Републике Српске и Албаније. Захват је подразумијевао отклањање округлог дијела кости лобање са главе пацијента. Кост се шегала на свјесном (у најбољу руку мртвом пијаном) пацијенту, округлом ручном шегом- трепаном.

Пошто је шароњар- травар који врши ову интервенцију био и једини који је може извршити, па нико није могао да му се умијеша у бизнис, шароњање је брзо постало лијек за све и свашта. Златним трепаном лијечени су главобоља, повреде главе, притисак, епилепсија, менталне болести па чак и стерилитет код жена. У Јужној Америци трепанација је рађена чак и на потпуно здравим људима, јер се вјеровало да обезбјеђује дуговјечност.



Шароњање је, у зависности од вјештине врача, преживљавало између двије трећине и осамдесет и пет процената пацијената. Ова процедура се, модерним алатом и у нешто другачије сврхе, и дан данас примјењује у болницама, како у сврхе лијечења, тако и у дијагностичке сврхе.Један број данашњих медицинских техника за пар стотина година нашим потомцима ће изгледати онолико исфорсирано и ретроградно колико данас нама изгледа шароњање.

Размислите о Масловљевом чекићу кад вам нешто не полази за руком - можда вам треба шрафцигер.

петак, 08. октобар 2010.

Карада


Latinica

(све у овом чланку је лично мишљење и постоји, можда и велика, могућност да у свему гријешим)

Немам ништа против педера који не мераче моју гузицу. Свако је власник свога тијела, и његово је основно право да у то тијело може да стави што му је курцу ћеф: дуван, алкохол, дрогу, курац, боцу, љекове... Није ми мило да видим два мушкарца како се држе за руку, али ми није мило ни да видим болесно дебеле људе, па исто не тражим да им се забрани да једу. Није ми, исто тако, драго ни да размишљам о дигнутим курчевима ђедова од по сто година, а вијагра не само да се продаје, већ и рекламира на сваком ћошку. Док год је задовољство обострано, срећно прчење!

Да ли би ми сметало да се педери вјенчавају? У мојој цркви- да. Црква упућује не само на границе дозвољеног понашања, већ и на смјернице ка вриједностима које њени поклоници сматрају пожељнима. У општини- како год им је воља. На крају крајева, није велика филозофија пред адвокатом саставити уговор који било којем пару јединки намеће исте обавезе и права (осим једног) као и брак. Тако да дође на исто.



Али шта је са тим једним правом, педерчино шећерашка“, питате се, „правом да се усвајају дјеца". За дијете није нормално окружење да расте са двојицом тата или са двије маме“? Имате право. За дијете, такође, није нормално да расте у дому за незбринуте, без тате и маме, злостављано од стране оних које треба да гледа као браћу и сестре. Мање је познато да огромна већина те дјеце у домовима (преко 90% њих) уопште не могу бити усвојена, зато што себични родитељи нису потписали документ за њихов отпуст (нису их се одрекли, како се то у народу каже). Тој дјеци је боље да спавају у кревету између двије маме него да чаме у дому, надајући се да ће мама или тата икад доћи да их виде. И право је родитеља које дијете води у дом да одлучи да ли ће његово дијете моћи да усвоје педери или неће, чак и више него што је право родитеља да одлучи да ли ће његово дијете уопште моћи да буде усвојено.

Дакле, подржаваш геј параду?

Апсолутно не!

Постоји велика разлика између педера и људи који траже одржавање геј параде. Кад је Црна Гора у питању, организаторе геј параде можемо упоредити са, рецимо, Момом Вуксановићем. Момо Вуксановић је, да појаснимо, скупио неколико стотина људи да га прогласе лидером Срба у Црној Гори, како би узео паре из пореске касе и направио параду Срба. На страну то што је на изборима добио мање од један посто гласова (у никад бљутавијој конкуренцији за тзв. „српске гласове“), он тврди да је свака ријеч против његове организације уствари и ријеч против народа који самопрозвано представља.




Мора се направити разлика између човјека чија је особина то што је Њемац, и човјека чија је ГЛАВНА особина то што је Њемац, исто као што се мора направити разлика између човјека чија је особина то што је педер, и онога чија је главна или једина особина то што је педер.

Ако петорицу људи идентификујете по томе што је један кошаркаш, други инжењер, трећи аутомеханичар, четврти Црногорац, а пети педер, како се то ова посљедња двојица издвајају из групе? Тако што ни једно дијете на питање „шта ћеш бити кад порастеш“ неће одговорити са „Србин“ или „педер“. Људи који су ниже вриједности и који немају ни једну грану у којој ће се индивидуално доказати, покушавају да сопствену вриједност увећају идентификујући се са групом, и рачунајући на неку неотуђиву наслијеђену вриједност. Хиљаду пута ћете чути „ми Црногорци“, а ни једном „ми пилоти“ .

Али, и ти људи, колико год их било, имају нека своја права, зар не? И та права им омогућавају да одрже параду!

Том логиком, "држава" би требало да организује турнире у Каунтер-Страјку. Актери геј-параде имају толико мали удио у пореском систему да трошкове обезбјеђења параде, затварања улица и медијску пажњу на медијима који се финансирају или субвенционишу из пореза никад неће покрити у било каквој квазиравноправној расподјели новца (једина стварно равноправна расподјела новца било би одсуство пореза). То значи да ја и Ви плаћамо журку мушкараца који се идентификују по чињеници да се јебу у гузицу и жена које за своју главну вјештину наводе „маказице“.




Немам ништа против да ти људи изнајме приватно имање или приватни пут, приватно обезбјеђење, и у таквој комбинацији своју сексуалну припадност као главну карактерну особину славе сваки дан, али имам против тога да курчеве подмазују мојим знојем.

Организатори геј параде имају и једну класично балканску особину – њима уопште није важно да раде то што раде, колико то да раде оно што оним другима смета. Погледајте само слогане („Хрватска то може прогутати“) или иконографију којом се служе на овим окупљањима и покушајима окупљања и биће вам јасно да се ту не ради ни о каквом европском менталитету, већ о увођењу јебања у гузицу као обичаја у најгаднију и најзаосталију балканштину.

Следећи пут кад присуствујете сцени идентификације трећег лица ријечима „он(а) је геј“, слободно довикните „а ја (се) јебем у пичку“, тек да саговорнику затворите идентификациони и вредносни склоп.

недеља, 03. октобар 2010.

Три корака турбо-фолка


Latinica

Турбо фолк волите или мрзите, али сви знате да је ту. Да бисте увели ваш производ у широке народне масе и постали турбо-фолк, пратите три следећа корака.

1. Освојите обожавање Цигана. Дајте им производ бесплатно, или учините да сви цигани завиде Алфа Циганину на томе што ваш производ има (а они нему).

2. Побрините се да обожавање цигана прерасте у обожавање дјеце, таксиста и уличара. Рекламирајте се кад родитељи не гледају и постарајте се да Алфа Цигани довољно дуго (кад је турбо-фолк у питању 15 дана је довољно дуго) користе ваш производ да таксисти и уличари "схвате" да је кул.

3. Нервирајте све који немају ваш производ. Особина да иритира оне који га немају, не користе или не подржавају кључна је у устоличавању једног производа или услуге као турбо-фолк феномена.

Итерирајмо неке старе и нове турбо-фолк феномене на овај начин:




Љуба Аличић:
1. Цигани вриште "циганин сам - ал наааааај лепшиииии"

2. Дјеца звижде Љубу на путу до школе. Таксисти га пуштају. Уличарима мобилни звони ове стихове.

3. Остали се придружују клану, или сваки пут кад чују Љубин величанствени трилер по мало умру.



"Максерице" (Nike Air Max)
1. У чергу улази Алфа Циганин (средњи слој просјачког картела који је 100 марака уштекао одричући се сапуна и пасте за зубе читаву зиму и љето) носећи дречаве "најке" са провидним ђоном. Остатак черге може само да му завиди. Срећници који су штедјели дјеци за храну дају тај новац и купују овај величанствени комад обуће.

2. Уличари одмах прате. Постаје немогуће дати гас у такси возилу без патике која на лицу мјеста демонстрира поставку, рјешење и провјеру задатка пуњења ђона ваздухом. Мушкарци без максерица у одјељењу бивају проглашени педерима и избјеглицама.

3. Ономе ко нема "максерице" (а не завиди онима који их имају) јежи се свака длака на тијелу сваки пут кад чује шкрипање и шљапкање пробушених ваздушних ђонова, мјесецима после прве кише у сезони турбо фолка.





Октобар је диван мјесец за нове турбо фолк традиције:




Клик-клак
1. Генијални продавац играчака на улици сјетио се да петорици циганчића бесплатно да клик-клак. У року од пет дана читава черга практикује вјештину сударања пластичних лоптица.

2. Уличари, дјеца у школи и таксисти на паузи почињу да се занимају овом играчком, охрабрени јасно израженом чињеницом да то што раде нервира све остале.

3. Кад чујете убрзавајуће кликање "клик-клака" или вам скочи притисак, или из џепа извадите и свој клик-клак и, као пси који једни за другим почињу да лају, придружите се журци.