понедељак, 06. септембар 2010.

Промјенљиве постају константе


Latinica


Промјене су лоше. Докажимо:

Црна Гора је ово овдје и ово сад. Исјечак у простор-времену скамењен попут Хан Солоа у карбониту. Граница одређених бестјелесним кинеским зидом, и времена заустављеног на 00:00, попут сата на видео-рикордеру после рестрикције струје, бивствујемо у фиксираном стању од кога је свако одступање противно са њим самим.

Квод ерат демонстрандум. Јуче није Црна Гора. Сјутра није Црна Гора. Јуче и сјутра су против Црне Горе. Црна Гора је данас, сад и овдје! Ко хоће јуче и сјутра, нека иде у Србију!

У таквом лимбу промјенљиве постају константе: Црна Гора је власт - ко је против власти, он је против Црне Горе; Црна Гора је и опозиција - ко мисли да би неки други људи требало да буду опозиција, тај је против Црне Горе. Они који некад нису имали, а данас имају, против су Црне Горе, заједно са онима који немају, а жељели би да имају.

Кад живите Дан Мрмота, чак су и штрајкови константа. И стечајеви. И градилишта. Константно смо на европском путу, и константно смо, попут Зеноновог Ахила који трчи за корњачом, све ближе Европи.

У складу са чињеничним стањем, Црну Гору је неопходно ставити на папир. Не само устав и закон, матичне књиге, бирачке спискове и сличне ствари; читава Црна Гора мора се уклесати у камен. Временска капсула у коју ћемо се сви затворити тиме ће бити и званично затворена.

Ево неких предлога за ову Војаџерову златну плочу са које је избрисан поздрав на српском:

Име: Црна Гора / Монтенегро

Званични језик: Црногорски (у случају да неки Србин проговори овим језиком, промијенити му име)

Званична религија: Острог

Политичко уређење: Мило
(зашто Острог прије Мила? прим. УДБА)

Званично јело: раштан
(свако ко не воли раштан је против Црне Горе. Свака позната личност која је икад била и која ће икад бити у Црној Гори јела је раштан и одушевила се, чак и ако му се није примакла)

Предлог за име званичне валуте: Црногорска Драча

Стање у спорту: храбри пеćикани (званично име репрезентативаца у сваком спорту) остварују фантастичне успјехе, чак и кад испадају у првом колу. За поразе су криве судије, за побједе Влада Црне Горе. Успјеси фудбалске репрезентације и нису толико битни, колико је битно напоменути "знаш ти што би" (унијети име неке друге земље) "радила да им је Мирко Вучинић".

Стање у култури: културни радници обавезни су стварати политичко-националним (та два појма испреплетани су као вријеме и простор) приступом. Црногорски аутори пишу за Црногорце, српски за Србе. Није важан квалитет дјела (потврђују га конзументи, новцем), колико тапшање по рамену циљног политичког комитета (изводе га политичари, новцем). Изузетно је битно пљувати по народној музици. Како би се иста што лакше уништила, потребно је конзумирати је у што већим количинама, не би ли јој се пронашла слабост.

Стање у науци: један број црногорских научника остварио је запажене успјехе. У иностранству, гдје живе и раде.

Имате још предлога? Поставите коментар

1 коментар: